Ugljeni hidrati (bez obzira da li je u pitanju voće, žitarice ili slatkiši) se na kraju razgrađuju i metabolišu u glukozu. Međutim, i druge navike koje nemaju nikakve veze sa time šta i koliko jedete, takođe utiču na to kako vaše telo reguliše šećer.
Dakle, ako ste nedavno uradili analizu krvi i primetili ste povišen nivo glukoze ili ako osećate da imate manjak energije, to može biti zbog jednog (ili više) ova četiri uzroka.
Stres
Pod stresom se oslobađa niz hormona poput adrenalina i kortizola. U pravim stresnim situacijama kada postoji reaklan opasnost (recimo da vas juri medved), oslobađanje ovih hormona povećava vašu budnost i proizvodnju energije - što znači da će vam šećer u krvi porasti. Ali u ovim kratkoročnim situacijama, taj energetski skok je zapravo poželjan.
Problem nastaje kada stres ne nestaje. Stres na poslu, finansijske brige, problemi u međuljudskim odnosima, roditeljstvo i svakodnevne neprijatnosti takođe pokreću ove hormone. Hronično visoki nivoi kortizola takođe mogu povećati nivo šećera u krvi.
Šta možete učiniti povodom ovoga? Eliminisanje stresa nije nužno cilj ovde, već pokušajte da upravljate stresom u vašem životu. Ovo može biti kroz praktikovanje meditacije, joge, aromaterapije i slično.
Loš san
San utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedovoljno sna može podstaći porast nivoa kortizola tokom dana (povećavanje glukoze) i učiniti telo manje efikasnim u snižavanju visokog nivoa šećera u krvi.
Nedostatak sna takođe može da napravi neravnotežu hormona gladi, pa ćete možda primetiti da osećate glad tokom dana i da ste manje siti nakon jela. Trudite se da opdržavate dobar kvalitet sna izbegavajući ekrane sat ili više pre spavanja a pomaže i da spustite temperaturu u svojoj sobi.
Nedovoljno fizičke aktivnosti
Malo fizičke aktivnosti takođe je povezano sa poremećenom kontrolom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i oni će povući glukozu iz krvi kao gorivo.
Istraživači su u studiji iz 2022. otkrili da je hodanje (ili čak stajanje) dva do pet minuta u sat ili dva nakon jela bilo dovoljno da ima značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje bi svakako imalo još veći efekat.
Zato nemojte dugo ostati u sedećem položaju, posebno nakon jela. Tokom dana pravite kratke pauze za šetnje i obavezno uključite duže kardio treninge i treninga snage u svoju nedeljnu rutinu.
Večerate kasno
Nije uvek samo ono što jedete ono što utiče na vaš nivo šećer u krvi, već i kada jedete. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je bolje pripremljeno da efikasno vari hranu, očisti glukozu iz krvi, a zatim je iskoristi.
Kasni večernji obroci, neposredno pre spavanja dovode do produženog odgovora na glukozu u krvi u većoj meri nego konzumiranje istog obroka samo četiri sata ranije uveče.
S obrizom da je za mnoge ljude večera obilan obrok, razmislite o tome da unos kalorija podelite na doručak i ručak i da večerate ranije, a ne neposredno pre odlaska u krevet.
Prenela: O.M.
(izvor: mindbodygreen.com/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
