Kad su hormoni u ravnoteži, osećamo se vitalno i zdravo i izgledamo dobro. Ali šta se dešava kada nije tako, kada se ne osećamo dobro u sopstvenom telu, kad nas nešto sprečava da uživamo u životu, a organizam zahteva da jedemo mnogo slanog ili slatkog, kada smo stalno umorni, loše spavamo i gojimo se, kad nas muče policistični jajnici, slab libido i erektilna disfunkcija?
Kolika je zaista moć hormona, otkriva nam dr Sanja Toljan, specijalista za hormonsko lečenje i autorka knjige „Čudesna moć hormona“, koja nudi i savete kako da se oni drže pod kontrolom.
– Bez obzira na to koliko imate godina , ako su vaši hormoni u neravnoteži, patiće celo telo. Nedostatak nekih hormona dovodi do sigurne smrti, kao, recimo, hormona insulina, kortizola ili hormona štitne žlezde. Neki pak dovode do lošeg kvaliteta života, kao što su manjak polnih hormona, hormona rasta, melatonina, oksitocina i slično. Jedno je sigurno: hormoni koji se izlučuju noću regenerišu nas i ulepšavaju, dok nam dnevni hormoni daju snagu i energiju – objašnjava doktorka Toljan.
Hormoni su, kaže, pokretači važnih biohemijskih procesa u telu jer deluju kao hemijski glasnici između tkiva i žlezda, a bez te dobre komunikacije nema ni usklađenog delovanja nijednog organa u našem telu. Njihov nedostatak dovodi do promena u organizmu i manifestuje se pojavom raznih simptoma i narušenim kvalitetom života, a u krajnjim slučajevima i mogućim bolesnim stanjima.
– Prepoznavanjem hormonske neravnoteže i balasiranjem hormona čuvamo svoje zdravlje jer je ravnoteža hormona preduslov zdravog organizma.
Šta je hormonska neravnoteža
Hormonska ravnoteža nije statična, nepromenjiva kategorija.
– Radi se zapravo o stalnom variranju unutar referentnih vrednosti. Ali kad nivoi hormona izađu izvan tih okvira, kad su hormoni u takvom odnosu da ne mogu delovati optimalno, govorimo o stanju koje nazivamo hormonska neravnoteža ili disbalans hormona.
To stanje ogleda se nizom raznih simptoma koji utiču na kvalitet života, izgled i raspoloženje, dok dugotrajna neravnoteža hormona može dovesti do hroničnih tegoba, ali i povećati rizik za obolevanje od ozbiljnih bolesti (depresije, autoimunih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, pa i malignih tumora).
Šta izaziva hormonsku neravnotežu
Do poremećaja lučenja hormona, a potom i do hormonske neravnoteže očekivano dolazi s godinama, ali može doći i mnogo ranije, ponajviše zbog ubrzanog i stresnog životnog stila i nezdrave ishrane.
– Danas je sve više mladih žena kod kojih se javljaju tegobe i problemi koji upućuju na neodgovarajuće nivoe polnih hormona. Izuzmemo li faktor životne dobi, neka patološka stanja i bolesti, kao i uzimanje nekih lekova (hormonska kontracepcija, antidepresivi, steroidi, beta-blokatori) neravnotežu hormona najviše izazivaju: stres, nezavisno od toga da li je on psihički (strah, teskoba, frustracija, tuga, žalost, panika...) ili fizički (gladovanje, fizički napori, preterane sportske aktivnosti, ekstremni klimatski uslovi, nedostatak sna…) – vodeći je na listi krivaca za hormonsku neravnotežu jer trajno povišen nivo kortizola koji pokreće lančanu reakciju među svim ostalim hormonima i utiče na njihov rad. Takođe, štetne materije iz hrane i okoline kao što su ksenohormoni iz hrane (ponajviše u mesu, jajima i mleku brzo uzgojenih životinja), pesticidi, herbicidi, aditivi, konzervansi, toksini iz okoline i ambalaže, pojačivači ukusa i slično zbog svog sastava mogu imitirati naše hormone.
– Proizvodi sa smanjenim učešćem masnoća i margarin – takođe negativno utiču na niz telesnih funkcija, među kojima i na proizvodnju steroidnih hormona, kao i veštački zaslađivači, gazirana pića, previše kafe, alkohol i drugi stimulansi... Oni iscrpljuju nadbubrežne žlezde.
Proizvodi s previše prostih šećera i skroba, kao i hrana s visokim glikemijskim indeksom utiču na rad gušterače i na mehanizam za regulisanje nivoa insulina, pa na kraju izazivaju insulinsku rezistenciju, odnosno preterano lučenje insulina.
– Povišeni insulin je opasan jer drastično smanjuje kvalitet života, a manifestuje se blokadom jajnika, testisa, štitnjače, jetrenim tegobama, debljanjem, osećajem težine u telu i magle u glavi – upozorava doktorka Toljan.
Simptomi upozorenja
Kad se hormonska ravnoteža poremeti zbog godina, stresa ili drugih okolnosti i uzroka, javljaju se sledeći simptomi:
Raspoloženje/psihičko stanje
* nemir i nervoza,
* hroničan umor,
* sklonost depresiji,
* potištenost,
* plačljivost,
* razdražljivost,
* hronična napetos,t
* nesanica,
* ljutnja i agresivnost,
* gubitak koncentracije,
* burne emotivne reakcije,
* teško podnošenje stresa,
* odsustvo motivacije,
* osećaj nemoći,
* gubitak samopouzdanja,
* sklonost hipohondriji,
* preosetljivost,
* izraženi simptomi PMS-a,
* vrtoglavice,
* sklonost dramaturgiji,
* glavobolje i cikličke migrene.
Izgled/telesna težina
* znaci preuranjenog starenja,
* pojačano opadanje kose ili istanjena kose,
* istanjenost kože i pojava bora,
* atrofija mišića i kože,
* izrazito suva ili previše masna koža,
* pojava akni u odrasloj dobi,
* napetost i preosetljivost dojki,
* pojačana dlakavost,
* pojačan apetit ili gubitak apetita,
* jaka želja za slatkim ili slanim,
* povećanje telesne težine,
* nemogućnost kontrolisanja telesne težine,
* preraspodela masti po telu,
* zadržavanje vode u tkivima.
Menstruacija/zdravstvene tegobe ili stanja
*bolne, osetljive ili fibrocistične grudi,
* otečenost i nadutos,t
* neredovne, preobilne ili oskudne menstruacije,
* izostanak ovulacije ili bolne ovulacije,
* sindrom policističnih jajnika,
* endometrioz,a
* fibromi jajnika i miomi materice,
* pojačano znojenje, posebno noću,
* suvoća sluznice vagine,
* bolni seksualni odnosi,
* smanjena seksualna želja,
* bolovi u zglobovima,
* šum u ušima,
* oslabljena cirkulacija,
* grčevi u nogama noću,
* napeta muskulatura noću,
* lošije opšte zdravlje,
* sklonost infekcijama
Važno je napomenuti da svaki od navedenih simptoma može upućivati na snižene ili povišene razine estrogena, progesterona, androgena i/ili hormona nadbubrežnih žlezda u raznim omerima i kombinacijama. Simptomi upućuju na postojanje hormonske neravnoteže, no jedino se laboratorijskim merenjem vrednosti hormona u krvnom serumu ili u slini može utvrditi višak ili manjak hormona i u kojoj meri.
NE PROPUSTITE
