Ideja da crveno vino poboljšava zdravlje srca datira još iz 1980-ih. Grupa naučnika je primetila fenomen koji je postao poznat kao francuski paradoks - čudnu činjenicu da Francuzi, koji jedu bogatu, masnu hranu i piju crveno vino, imaju relativno nisku stopu srčanih oboljenja u poređenju sa drugim nacijama.
Međutim, stručnjaci su sada odbacili navodne koristi, tvrdeći da su dokazi koji ih potkrepljuju slabi i dokumentovani su samo u opservacionim studijama - što znači da bi drugi faktori mogli biti u igri.
- Nema dovoljno dokaza za tvrdnju da je vino manje štetno od drugih vrsta alkohola. Tako da je vreme da odbacimo mišljenje da je i dobro za zdravlje srca. Novije studije, sprovedene na ljudima i životinjama, pokazuju da ono zapravo može povećati rizik od bolesti, kao što su rak i bolesti srca – tvrdi dr Lesli Čo, kardiolog na Klivlendskoj klinici.
Francuski paradoks i uključivanje crvenog vina u zdravu mediteransku ishranu bili su široko prihvaćeni u javnosti. Ubrzo je dobio i medicinski konsenzus, a neki naučnici još uvek podržavaju njegove prednosti.
Crveno vino sadrži jedinjenja koja se zovu polifenoli, za koja se veruje da pomažu u zaštiti sluznice krvnih sudova u srcu. Jedan poseban polifenol koji se zove resveratrol je dobio najveću pažnju. Međutim, istraživanje njegove koristi sprovedeno je samo na miševima.
- Nema dokaza o bilo kakvoj koristi za ljude koji uzimaju suplemente resveratrola. I morali biste da pijete sto do hiljadu čaša crvenog vina dnevno da biste dobili količinu koja je ekvivalentna dozama koje su poboljšale zdravlje miševa - kaže dr Kenet Mukamal, internista u medicinskom centru Bet Israel pri Harvardu.
Stručnjaci dovode u u pitanje validnost opservacionih studija o navodnim koristima za zdravlje srca. Kada se ispituju podaci o populaciji o potrošnji vina, faktori mogu otežati analizu.
Na primer, pojedinci koji konzumiraju crveno vino često održavaju zdraviju ishranu i način života, što može doprineti njihovom opštem blagostanju. Ovo ne znači da je samo crveno vino odgovorno za zdravstvene beneficije, već način života koji je povezan sa konzumiranjem crvenog vina.
Vodeće zdravstvene institucije, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, tvrde da “nijedan nivo konzumiranja alkohola nije bezbedan za naše zdravlje.“
- Ne možemo govoriti o takozvanom bezbednom nivou upotrebe alkohola. Nije važno koliko pijete – rizik po zdravlje osobe koja pije počinje od prve kapi bilo kog alkoholnog pića. Jedino što sa sigurnošću možemo reći je da što više pijete, to je štetnije – objašnjava dr Karina Ferera-Boržes, regionalni savetnik za alkohol i nedozvoljene droge u Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu.
Takođe je poznato da alkohol povećava krvni pritisak, povećavajući rizik od srčanih oboljenja. Studija iz 2023. objavljena u časopisu Hipertension otkrila je da kako ljudi piju više alkohola, njihov krvni pritisak raste. To važi za sistolni krvni pritisak (SBP) i dijastolni krvni pritisak (DBP). Ispijanje samo jedne čaše takođe može povećati rizik od oblika srčane aritmije poznate kao atrijalna fibrilacija.
Alkohol takođe može povećati rizik osobe od razvoja raka. Kada telo metaboliše alkohol, proizvodi acetaldehid, toksično jedinjenje koje može oštetiti DNK i proteine u ćelijama, što dovodi do mutacija i potencijalnog rasta ćelija raka. Takođe može povećati nivoe estrogena kod žena, što je povezano sa većim rizikom od razvoja raka dojke i drugih karcinoma povezanih sa hormonima.
Izvor: Daily Mail/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
