Sedeći način života ili dugotrajno sedenje ili ležanje, kao i nedostatak česte ili adekvatne fizičke aktivnosti, povezani su sa ozbiljnim zdravstvenim ishodima.
Studija pominje kognitivnu degeneraciju u vezi sa uzrastom, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, metabolička stanja i još mnogo toga. Takođe je zanimljivo znati da uprkos fizičkom kretanju, kontinuirani sedeći položaj smanjuje prednosti vežbanja.
Zbog čega je dugo sedenje tako opasno?
Autori studije analizirali su podatke i ponašanja 6.489 žena između 60 i 90 godina koristeći novi algoritam za ispitivanje ukupnog vremena sedenja. Rezultati su pokazali da su žene koje su sedele oko 11,7 sati ili više dnevno imale su 30 odsto veći rizik od smrti.
- Sedentarno ponašanje se definiše kao svako budno ponašanje koje uključuje sedenje ili ležanje uz nisku potrošnju energije - rekao je koautor studije dr Stiv Ngujen.
Kako sedenje satima utiče na telo i opšte zdravlje?
Autori studije objasnili su zašto su ovi podaci zabrinjavajući i pozivali su na akciju.
- Kada sedite, protok krvi kroz telo se usporava, smanjujući unos glukoze - ističe glavni autor studije prof. dr Andrea LaKroa i dodaje da se u ovom položaju mišići ne kontrahuju toliko, pa se smanjuje sve ono što zahteva potrošnju kiseonika za kretanje mišića i opada broj otkucaja srca.
Iako su prethodna istraživanja pokazala da određena količina vežbanja može da nadoknadi ili neutrališe negativne efekte dugotrajnog sedentarnog ponašanja svakog dana, najnovija studija je dokazala suprotno. Prema LaCroik-u i Nguien-u, čak i žene koje su vežbale umereno ili energično bile su podložne istim povećanim rizicima ako su sedeli predugo tokom dana.
Koliko često treba da pravite pauze?
- Rizik počinje da raste kada sedite oko 11 sati dnevno - rekao je LaKroa, objašnjavajući da je sedenje duže od 30 minuta povezano sa većim rizikom od sedenja samo 10 minuta.
Iako postoje profesije, poput vozača kamiona, u kojima je nerealno očekivati da čovek uspe da se protegne svakih deset minuta, ovi autori ipak predlažu da iskoristimo sve pauze koje su nam dostupne.
- Ako je moguće da se pravi pauza na svakih 30 ili 20 minuta, to je mnogo bolje nego da se uopšte ne ustajete. Ako želite da se brzo istegnete, marširate na mestu ili šetate po kancelariji, odlično je. Čak i tri minuta vežbanja odjednom mogu imati neverovatne zdravstvene prednosti. Međutim, ako ne uspete, samo ustajanje biće dovoljno da prekinete ciklus upornog sedenja – zaključuje LaKroa.
Prenela: O.M.
(izvor: express.co.uk/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
