Vakcinacija je jedna od najznačajnijih metoda prevencije zaraznih bolesti, zbog čega se smatra jednim od najvećih dostignuća medicine svih vremena. Uprkos brojnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti, vakcinacija je od samog početka bila praćena otporima i sumnjama. Oklevanje i odbijanje vakcinacije u dečijem uzrastu je ponovo u porastu, što je uzrokovano velikim brojem oprečnih informacija o bezbednosti i efikasnosti vakcina, kojima su izloženi roditelji.
Farmaceuti edukovani o značaju imunizacije pedijatrijske populacije
Zbog toga je veoma važno poboljšati komunikaciju između zdravstvenih radnika i roditelja, kao i za obuhvatnijim pristupom podizanju nivoa pouzdanja u vakcine, pri čemu važne uloge pripadaju kako naučnicima, lekarima, farmaceutima tako i medijima i društvenoj zajednici.
- U Farmaceutskoj komori Srbije od 2019.godine radimo na osnaživanju farmaceuta u pružanju farmaceutske usluge savetovanja vakcinacije, i do sada imamo preko 250 farmaceuta savetnika za vakcinaciju, koji se mogu naći na sajtu Farmaceutske komore Srbije u delu „Pronađi Savetnika“. Ove godine smo edukovali farmaceute o značaju imunizacije pedijatrijske populacije, pridružujući se imunolozima, epidemiolozima i pedijatrima u borbi protiv dezinformacija kada je imunizacija dece u pitanju. Savetnici za vakcinaciju u apotekama u Srbiji obaveštavaju i podsećaju roditelje o značaju praćenja kalendara imunizacije, koji predstavlja redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast i predstavlja vodič za sprovođenje obavezne, zakonom propisane vakcinacije – objašnjava mr ph spec. Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Kalendar obavezne vakcinacije
- Po ovom kalendaru BCG vakcina, vakcina protiv tuberkuloze daje se na rođenju, odnosno pri otpustu iz porodilišta ili u toku prvog meseca života (ukoliko na rođenju nisu bili zadovoljeni zdravstveni preduslovi da dete primi vakcinu). Ona štiti od milijarne (raširene) tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. Hep B vakcina daje se na rođenju, zatim sa navršenih mesec dana i sa navršenih šest meseci života. Ona štiti dete od zarazne žutice tipa B.
- Kombinovana petovalentna vakcina (IPV DTaP Hib) štiti od pet različitih bolesti: dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa B. Ova vakcina se daje u 3 doze – prva doza vakcine se daje detetu u 3. mesecu (sa navršena dva meseca), druga doza sa navršenih tri i po meseca, treća doza se daje u 6. mesecu (sa navršenih pet meseci). Godinu dana posle treće doze kombinovane vakcine sprovodi se prva revakcinacija i dete dobija četvrtu dozu navedenih vakcina. Druga revakcinacija se obavlja četvorovalentnom vakcinom (DTaP, IPV) u 7. godini života deteta pre polaska u školu. U 14. godini života sprovodi se treća revakcinacija i dete prima još jednu buster dozu vakcine, ovog puta samo protiv difterije i tetanusa (dT), a u cilju postizanja dugotrajne zaštite od ovih bolesti.
- Vakcina protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (PCV) daje se u 2 doze – u 3. mesecu (sa navršena dva meseca) i u 6. mesecu (sa navršenih pet meseci). Revakcinacija ovom vakcinom obavlja se u 2. godini života deteta (između 12 i 18 navršenih meseci).
- Kombinovana vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) daje se u drugoj godini života (preporuka je u rasponu između 12 i 15 navršenih meseci). Revakcinacija ovom vakcinom obavlja se u 7. godini života pre polaska u školu.
- Zahvaljujući dostupnosti apoteka i radnom vremenu farmaceuti su veoma važni u edukaciji javnosti o vakcinama, što smo u Farmaceutskoj komori Srbije pokazali projektom „ Pitaj me za HPV“ kada smo kao pružaoci zdravstvenih usluga na prvoj liniji, pružili preko 14.000 usluga savetovanja roditelja o značaju vakcinacije dece HPV vakcinom. Ovaj projekat je dokaz da farmaceuti mogu značajno uticati na stopu vakcinacije kroz različite obrazovne podsticaje, kao i obezbeđujući dostupnost vakcine za svoje pacijente i zajednicu – ističe Anđelković.
NE PROPUSTITE
