Mladenu je u oktobru 2016. transplantirana jetra, a danas ovaj hrabri čovek živi ispunjen i srećan život uz svoju porodicu – suprugu Tamaru i ćerkicu Ninu. Njegova misija je da tema donorostva u Srbiji dobije mesto koje zaslužuje, da se o njoj otvoreno razgovara, kako bi što više ljudi dobilo šansu za novi život.
- Predrasude, strahovi, i to što se u javnosti o ovoj temi malo govori nam otežava dobijanje podrške za naš rad, naročito kada se zna da 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa u Srbiji, a to je mali broj u odnosu na onkološke pacijente ili pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima. Ono što je nama bitno je da što više ljudi čuje sudbine pacijenata koji su dočekali transplantaciju organa, kao i onih koji čekaju na istu - kaže Mladen Todić za Zdravlje.Kurir.
Edukacija je jako važna
On smatra da je najbolji način da se priđe ljudima i objasni im se šta je transplantacija organa.
- Kako se izvodi transplantacija, da smo mi svi pacijenti različitog društvenog i socijalnog statusa i da ne postoji mesta malverzacijama kada se odlučuje ko će dobiti organ, da mi govorimo o svojim iskustvima, kroz čega prolaze oni koji dugi niz godina čekaju na svoj poziv.
Todić ističe da je s druge strane je struka, tačnije medicinsko osoblje iz timova za transplantaciju organa koje nam je od osnivanja velika podrška i pomoć.
- Oni zajedno sa nama, u medijima ili na tribina, konferencijama govore sa stručne strane na koji način funkcionišu oni koji rade u timovima za transplantaciju organa, a naročito se trudimo da ljudima objasnimo razliku između kome i moždane smrti, koja je najveća nepoznanica kod naših građana. Sigurni smo, a i iskustvo nam je pokazalo, da je to najbolji način da ljudi veruju u ono što se govori i da na taj način mogu da steknu poverenju u program donorstva koji mi svi zajedno propagiramo. Naš narod je human i to se pokazalo nebrojeno puta, samo mu je potrebno približiti značaj transplantacije i veličinu humanosti doniranja organa i to samo pričama pacijenata i stručnih medicinskih radnika.
Srbija obeležava Nacionalni dan donora sa listom većom od 2.000 ljudi koji i dalje čekaju najvažniji poziv u životu, donora i transplantaciju organa. Većina, nažalost, ne dočeka poziv koji za njih znači život.
Moramo podići svest o značaju doniranja organa
Mladen upozorava da, nažalost, živimo u državi gde je svest o značaju transplantacije i doniranja organa na jako niskom nivou, a menjanje svesti se ne dešava preko noći, nego je to proces koji traje i iziskuje ogromne napore.
- Svi mi iz Udruženja se trudimo prvenstveno da kroz svoje lične priče pokušamo da približimo ljudima koliko je teško biti u našoj koži i čekati lek koji zavisi isključivo i samo od nečijeg humanog čina. Vi kada čekate organ vaš život je prepun ograničenja. Postoje dani kada, naizgled, sasvim uobičajene fizičke aktivnosti predstavljaju pravi podvig i ogroman napor. Velika većina pacijenata koji čekaju organ nisu radno sposobna populacija i samo to izopštavanje iz društvenog života jako loše utiče na taj psihološki segment njihove bolesti, jer je to na neki način potvrda da polako svakim danom životna snaga ističe iz njih.
Imamo društvo prepuno predrasuda
Pored tih svakodnevnih borbi koje vodimo, jer nas bolest ograničava, s druge strane imamo društvo prepuno predrasuda o ovoj temi i ne baš uvek otvoreno da čuje naš glas.
Stav društva o bilo kojoj temi funkcioniše po principu 20-60-20, odnosno imate uvek 20 % ljudi koji su izričito protiv onoga za šta se vi zalažete, drugih 20 % vas podržavaju, a 60 % ljudi uglavnom su ili nedovoljno informisani, ili nisu uopšte razmišljali o toj temi.
- Naš cilj da iz te grupacije pokušamo što više ljudi da informišemo i predstavimo im kako funkcioniše sistem transplantacije i doniranja organa i otklonimo eventualne predrasude, ukoliko ih je bilo. Zbog svih onih koji čekaju na svoju šansu za novi život.
Dobio sam novu jetru i šansu za novi život
Borba za ozdravljenje pacijenata koji čekaju transplantaciju, navodi naš sagovornik, organa se mnogo razlikuje od ostalih pacijenata. To je borba za goli život.
- Praktično, život tih pacijenata zavisi od humanosti i osvešćenosti ljudi, kada im se desi tragedija najveća od svih, kada izgube nekog svog najmilijeg, treba da znaju da mogu da na neki način omoguće da on nastavi da živi kroz ljude koji su organ dobili. Svaki trenutak takvog života je prava agonija, ali spoznaja da je velika mogućnost da neće dočekati svoju šansu i da u mom slučaju ćerkica Nina će bez tate otići prvi dan u školu i da supruga neće imati sa kim da deli životne radosti i tuge je poražavajuća....
Kada ste svesni da ne možete da pravite dugoročne planove, već samo one za koje ste eventualno sigurni da možete da ispunite, je agonija i u to vam se život pretvara, život koji bukvalno "curi" iz vas, naročito kada je oboljenje jetre, jer ne samo što se loše osećate, već i svakim danom sve lošije izgledate, pa samim tim i psihički klonete i gubite svaku snagu koju ste imali ili se trudili da je imate.
- Ništa u toj borbi nije bilo manje ili više teško, ceo taj period čekanja na novi život je užasno težak za celu porodicu.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
