U seriji eksperimenata, miševi i ljudi koji su bili skloni da iznenadno i nekontrolisano jedu imali su slične nivoe dve vrste bakterija u svojim crevima – jedna vrsta je štetna, a druga korisna.
U izveštaju predstavljenom sastanku Udruženja evropskih društava za neurologiju, stručnjaci su utvrdili da su povećavanjem broja dobroćudnih i korisnih bakterija blautija mogli da kod miševa spreče izenadno i nekontrolisano jedenje.
- Nova saznanja su „veoma važna jer pokazuju da ovaj tip bakterije zapravo štiti protiv razvijanja zavisnosti kompulzivnog jedenja - kaže Elena Martin Garsija, učesnica studije i asistent profesora na Univerziteta „Pompeu Fabra“ u Barseloni.
Creva pričaju za mozgom
Tim je proučavao i miševe i ljude kako bi uočio sličnosti u mikrobiomima creva.
Uprkos tome što zavisnost od hrane nije priznata kao validna dijagnoza, nutricionisti znaju da je mnogim ljudima veoma teško da kontrolišu unos ultraprerađene hrane, poput grickalica i slatkiša.
Istraživači nisu sigurni na koji način bakterija štiti od razvoja kompulzivnog jedenja, ali imaju neke teorije.
- Spekulišemo da creva komuniciraju sa mozgom i utiču na funkciju nekih delova mozga, poput orbitofrontalnog korteksa koji je zadužen za samokontrolu - ističe Martin-Garsija.
Prenela: O.M.
(izvor: RTS/Zdravlje.Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
