Određene bakterije u crevima mogu da povećaju rizik da osoba ima napade gladi zbog čega vremenom postaje gojazna, pokazuje nova studija.

U seriji eksperimenata, miševi i ljudi koji su bili skloni da iznenadno i nekontrolisano jedu imali su slične nivoe dve vrste bakterija u svojim crevima – jedna vrsta je štetna, a druga korisna.

U izveštaju predstavljenom sastanku Udruženja evropskih društava za neurologiju, stručnjaci su utvrdili da su povećavanjem broja dobroćudnih i korisnih bakterija blautija mogli da kod miševa spreče izenadno i nekontrolisano jedenje.

- Nova saznanja su „veoma važna jer pokazuju da ovaj tip bakterije zapravo štiti protiv razvijanja zavisnosti kompulzivnog jedenja - kaže Elena Martin Garsija, učesnica studije i asistent profesora na Univerziteta „Pompeu Fabra“ u Barseloni.

komunikacija-mozga-i-creva-shutterstock-2419669409.jpg
Shutterstock 

Creva pričaju za mozgom

Tim je proučavao i miševe i ljude kako bi uočio sličnosti u mikrobiomima creva.

Uprkos tome što zavisnost od hrane nije priznata kao validna dijagnoza, nutricionisti znaju da je mnogim ljudima veoma teško da kontrolišu unos ultraprerađene hrane, poput grickalica i slatkiša.

Istraživači nisu sigurni na koji način bakterija štiti od razvoja kompulzivnog jedenja, ali imaju neke teorije.

- Spekulišemo da creva komuniciraju sa mozgom i utiču na funkciju nekih delova mozga, poput orbitofrontalnog korteksa koji je zadužen za samokontrolu - ističe Martin-Garsija.

Prenela: O.M.

(izvor: RTS/Zdravlje.Kurir.rs)