Kako prepoznati simptome niskog pritiska? Evo kada bi trebalo da se obratite lekaru

Iako se hipotenzija često smatra manje opasnom od visokog krvnog pritiska, može uzrokovati simptome koji ometaju svakodnevni život i ukazuju na ozbiljne zdravstvene probleme. U ovom tekstu saznaćete uzroke i faktore rizika niskog krvnog pritiska, kako prepoznati simptome, potražiti medicinsku pomoć, te opcije lečenja i prilagođavanja načina života za upravljanje ovim stanjem.

Nizak krvni pritisak ili hipotenzija je stanje u kome su vrednosti krvnog pritiska ispod normale, što može dovesti do nedostatka adekvatnog snabdevanja krvlju organa i tkiva.

Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mmHg) i sastoji se od dve vrednosti: sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) pritiska. Hipotenzija se obično definiše kao krvni pritisak niži od 90/60 mmHg.

Vrste niskog krvnog pritiska

Postoji nekoliko vrsta niskog krvnog pritiska:

• Akutna hipotenzija:Nagli pad krvnog pritiska koji može biti opasan po život.
• Hronična hipotenzija: Dugotrajno nizak krvni pritisak bez očiglednih simptoma.
• Ortostatska (posturalna) hipotenzija: Pad krvnog pritiska prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja.
• Postprandijalna hipotenzija: Pad krvnog pritiska posle obroka.

Koji su uzroci i faktori rizika za nizak krvni pritisak?

Hipotenzija može biti rezultat različitih primarnih i sekundarnih uzroka, kao i specifičnih stanja koja povećavaju predispoziciju za ovu pojavu.

Primarni uzroci niskog krvnog pritiska:

• Problemi sa srcem, kao što su izuzetno nizak broj otkucaja srca, srčani udari i neki oblici srčanih mana mogu uzrokovati nizak krvni pritisak zbog smanjene sposobnosti srca da pumpa krv.
• Gubitak tečnosti koji može dovesti do slabosti, umora i, u ekstremnim slučajevima, opasno niskog krvnog pritiska.
• Teška infekcija (sepsa) koja može dovesti do pada krvnog pritiska opasnog po život kada uđe u krvotok.
• Nedostatak vitalnih hranljivih materija, kao što suvitamin B12 i folna kiselina, može izazvati anemiju, što može dovesti do niskog krvnog pritiska.

Sekundarni uzroci niskog krvnog pritiska:

Mnogi lekovi, uključujući i one za visok krvni pritisak, depresiju i druga stanja, mogu izazvati nizak krvni pritisak kao neželjeni efekat.

Bolesti kao što su dijabetes, Parkinsonova bolest i određene vrste tumora mogu uticati na krvni pritisak.

Specifični faktori rizika za nizak krvni pritisak:

• Starost: Starije osobe imaju veći rizik od ortostatske hipotenzije zbog slabljenja mehanizama tela za regulaciju krvnog pritiska.
• Trudnoća: Krvni pritisak često pada tokom trudnoće, ali se obično vraća u normalu nakon porođaja.
• Genetska predispozicija: Porodična istorija niskog krvnog pritiska može povećati rizik.

Koji su simptomi niskog krvnog pritiska?

Prepoznavanje simptoma niskog krvnog pritiska neophodno je za blagovremeno traženje medicinske pomoći i sprečavanje mogućih komplikacija.

Uobičajeni simptomi uključuju:

• Vrtoglavica, posebno kada brzo ustanete. Nagli pad krvnog pritiska može dovesti do kratkotrajnog gubitka svesti.
• Neadekvatno snabdevanje krvlju mozga može izazvati privremene probleme sa vidom.
• Hronično nizak krvni pritisak može dovesti do stalnog umora ili slabosti.
• Osećaj mučnine može da prati pad krvnog pritiska, posebno ako je uzrokovan dehidracijom ili unutrašnjim krvarenjem.
• Brže i kratko disanje, u pokušaju da se nadoknadi nizak krvni pritisak.
• Smanjen protok krvi može dovesti do hlađenja kože i bledila.

Kada tražiti medicinsku pomoć?

Važno je da potražite medicinsku pomoć ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma, posebno ako su novi ili se pogoršavaju.

Takođe, hitna medicinska pomoć je neophodna ako osetite ozbiljne simptome kao što su oštar bol u grudima, jaka glavobolja, otežano disanje, konfuzija ili gubitak svesti.

Prirodni načini za povećanje niskog krvnog pritiska:

• Povećanje unosa vode može pomoći u povećanju zapremine krvi i podizanju krvnog pritiska.
• Dodavanje soli u ishranu može pomoći u nekim slučajevima, ali treba biti oprezan zbog mogućih rizika za srce i krvne sudove.
• Spore promene položaja, posebno kada ustajete, mogu sprečiti pad krvnog pritiska.
• Češće jedenje manjih obroka može sprečiti pad krvnog pritiska nakon jela.
• Kofein može kratkoročno povećati krvni pritisak kod nekih ljudi zbog svog stimulativnog dejstva na srčani ritam i krvne sudove.
• Bilje kao što su ginseng mođe pomoći u podršci odgovoru tela na stres i potencijalno uticati na krvni pritisak.
• Promene u ishrani, uključujući povećanje unosa tečnosti i soli, mogu pomoći

VAŽNO

Važno je da razgovarate sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata ili značajnih promena u ishrani, posebno ako već uzimate lekove.

Opcije lečenja niskog krvnog pritiska uključuju:

• Promene u ishrani, uključujući povećanje unosa tečnosti i soli, mogu pomoći u podizanju krvnog pritiska kod nekih ljudi.
• Vaš lekar može preporučiti promene u načinu života, kao što je podizanje nogu dok ležite, nošenje kompresijskih čarapa i izbegavanje naglih promena položaja.
• Lekovi za snižavanje krvnog pritiska mogu se propisati ako promene u ishrani i načinu života nisu dovoljne da se kontrolišu simptomi, al prethodno se posavetujte sa lekarom.
• U slučajevima kada je nizak krvni pritisak posledica osnovne bolesti, lečenje te bolesti može pomoći u normalizaciji krvnog pritiska.
• Ako su simptomi teški i uključuju povraćanje ili gubitak svesti, možda će biti potrebno bolničko lečenje.

Prenela: N.R.

Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs