10 saveta za dobro zdravlje doktorke Bise Obradović: Ovi koraci su recept za dugovečnost

Primarijus dr Biserka Obradović – ceo vek u službi pacijenata i zdravlja
I ovog leta u Baošiću, u Republičkom odmaralištu Crvenog krsta Srbije, o zdravlju dece koja letuju na moru u ovom objektu na samoj obali Bokokotorskog zaliva, brine čuvena doktorka Bisa.

Zdravlje je stanje dobrog telesnog, psihičkog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Neki od uslova za zdravlje su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i higijena. Danas je teško održati zdravlje. Ljudi su ranije bili mnogo zdraviji, pre nego što su dijetetski i ”zdravi” proizvodi postali popularni.

PRAVILNO SE HRANITE

Pravilna ishrana podrazumeva konzumiranje svežeg voća i povrća, celozrnih žitarica, proteina, zdravih masti i dovoljne količine vode. Uravnotežena ishrana može značajno poboljšati vaše zdravlje i vitalnost, smanjujući rizik od razvoja hroničnih bolesti i promovišući dugovečnost. Proteini su neophodni za izgradnju i održavanje tkiva u našem telu. Preporučuje se da u svom meniju imate dovoljne količine biljnih i životinjskih proteina, kao što su mahunarke, meso, jaja i mlečni proizvodi. Izbegavajte brzu hranu i prerađenu hranu. Brza i prerađena hrana obično su bogate solju, šećerom i štetnim mastima i treba ih izbegavati ili konzumirati u ograničenim količinama. Cela žitarica i integralna hrana bogati su vlaknima i drugim hranljivim materijama i manje je obrađena od belog brašna i druge rafinisane hrane.

Ne preskačite obroke

Izbegavajte prejedanje jer može dovesti do povećanja telesne težine i povećanog rizika za bolesti kao što su dijabetes i bolesti srca. Godine 2007. je broj gojaznih premašio broj neuhranjenih.

IZBEGAVAJTE GRICKALICE IZMEĐU OBROKA

Našem želucu je potreban odmor između jela. Ako je pauza manja od 4 do 5 sati, mišići želuca imaju problem. Oni se zaustavljaju i ne izbacuju staru hranu dok se nova prispela hrana ne svari u želucu. Da bi se hrana razgradila, potrebno je 2-3 sata, a želucu je potreban odmor od 2 sata. Sem toga, kad se unese i jedan zalogaj hrane, pankreas luči insulin. I ako često upražnjavamo grickalice, mi smo u neprekidnoj hiperglikemiji. Ograničite unos soli. Prekomerna konzumacija soli može dovesti do visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Preporučuje se da ograničite unos soli na manje od 2 grama dnevno.

SPAVAJTE KAO BEG

Mnogobrojne studije su pokazale da je nedostatak sna povezan sa mnogim bolestima, uključujući gojaznost i bolesti srca. Normalan san traje 6 do 8 sati. Kratak san utiče na imunitet. Kako poboljšati san? Ne pijte kafu kasno. Idite u krevet i budite se u isto vreme. Spavajte u mraku bez veštačkog svetla. Prigušite svetla nekoliko sati pre nego što legnete.

VEŽBAJTE I KREĆITE SE

Za očuvanje opšteg zdravlja veoma je bitno da vam mišići budu aktivni. Vežbanjem uklanjate višak masti, što je dobro ne samo za gubitak kalorija, nego i za poboljšanje hormonalnog statusa i opšte funkcionisanje organizma, jer FIZIČKA AKTIVNOST JE LEK KOJI MENJA MNOGE LEKOVE, ALI NE POSTOJI LEK KOJI MENJA FIZIČKU AKTIVNOST. Zdrava ishrana i fizička aktivnost važni su za održavanje optimalne težine i zdravlja.

Preporučuje se da se pridržavate zdrave ishrane i da budete fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno.

UNOSITE DOVOLJNU KOLIČINU VODE

Ljudski organizam se sastoji 70% od vode. Adekvatan unos tečnosti je preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje. Ne pijte vodu u toku jela, jer razređuje želudačnu kiselinu, kao ni posle jela najmanje 15 do 30 minuta. Voda ometa varenje. Takođe ne pijte hladne napitke posle jela, jer blokikraju varenje. Hladni napici sužavaju krvne sudove i onemoguđavaju da se krv u većoj količini sruči u digestivni trakt i pomogne varenju.

NE UNOSITE OTROVE U ORGANIZAM

U okruženju postoji mnoštvo otrovnih materija koje dospevaju u naše telo. Neke od tih materija izazivaju zavisnost i mnogima je teško da ih izbegnu. Alkohol, cigarete, droga, neke su od tih materija. Najveći problem je nezdrava ishrana. Iz ishrane izbacite prerađevine i konzerviranu hranu. Trudite se da ne pijete kafu svaki dan. Samo vam se čini da bez kafe ne možete da preživite. Kafa povećava kiselost organizma i to negira sve njene prednosti. Ostavite pušenje. Svake godine 6 miliona ljudi u svetu umre od posledica aktivnog i pasivnog pušenja. Alkohol može biti štetan za organizam, jer prekomerna konzumacija može dovesti do oštećenja jetre, srca i drugih organa. Takođe povećava rizik od raznih bolesti, uključujući rak, i utiče na mentalno zdravlje i ponašanje.

VODITE RAČUNA O SVOM DUHOVNOM ZDRAVLJU

Svako od nas je sačinjen od dve komponente: fizičke koju čini naše telo i duhovne koju čini naš duh. Da biste mogli da vodite zdrav i kvalitetan život, neophodno je da ostvarite idealnu ravnotežu između navedenih komponenti. Trebalo bi da svakodnevno hranite svoj duh kao što svakodnevno hranite svoje telo. To možeš činiti čitanjem različitih knjiga, članaka, praćenjem predavanja, dokumentarnih serija, filmova, izložbi, koncerata... Kada bi svaki čovek posvetio svom duhu bar 10% vremena koje posvećuje svom telu, primetio bi značajne promene u svom životu. Zdravlje ostaje prioritet nad prioritetima.

OSLOBODITE SE STRESA

Stres može povećati nivo kortizola i štetno uticati na metabolizam. Podstiče želju za brzom hranom i odgovaran je za nagomilavanje masti u oblasti stomaka i povećava rizik od mnogih bolesti. Kako biste smanjili stres, pojednostavite svoj život. Vežbajte, radite vežbe dubokog disanja ili meditirajte. MI BIRAMO STRES, A STRES BIRA BOLEST!

SMEJTE SE

Što češće, to bolje. Mozak možete lako da prevarite, nasmešite se! To će mu biti signal da je sve u redu, čak i ako nije, sniziće nivo stresa u telu.

UVEK NOSITE ODEĆU OD PRIRODNIH TKANINA

Organski pamuk, lan, svila, vuna, konoplja... Koža je najveći i najvažniji organ koji mi, nažalost, slabo poštujemo. Odeća koja u sebi ima veštački materijal, uništava naš najveći organ, kožu, sa mnogobrojnim značajnim funkcijama.

S obzirom na to da nemate dana bolovanja, iako ste majka dvoje dece, koja od ovih pravila vi primenjujete?

- Trudim se da poštujem sva pravila u okviru svojih mogućnosti. Nepušač sam, ima dana kada preskočim i tu jednu kafu, dnevno pešačim od 6.000 do 11.000 koraka, a tu su i vežbanja. Znam da će te me pitati zašto sam gojazna. Problem je u štitnoj žlezdi i nekim povredama koje sam imala.

Koje su prednosti današnje medicine u dijagnostici?

- Prednosti današnje medicine su mnogobrojne. Mnoge metode u dijagnostici su nam dostupne i u toku dana. Primer: Pacijentkinja dolazi ujutru kod mene na pregled sa bolom ispod desnog rebarnog luka i ispod desne lopatice. Sumnjam na oboljenje žučne kese. Odmah je uradila laboratorijske nalaze i ultrazvuk abdomena koji su potvrdili moju pretpostavku. Žučna kesa je bila puna kamenja. Šaljem je u našu bolnicu. Odmah je urađena preoperativna priprema i poslata je u operacionu salu. laparaskopski je urađena operacija i u 13,30 pacijentkinja me zove da mi se pohvali da ide kući, ali bez žučne kese, pošto je operisana pre nego što mi se završila smena. U trenutku sam pomislila da je šala. Ali kad sam otvorila njen zdravstveni karton, otpusna lista je bila otkucana. Ovo je nekad bio samo san.

Da li bi se današnji mladi lekar, da kojim slučajem duže vremena nestane struje, snašao u radu sa pacijentima?

- Vrlo je bitno dobro uzeti anamnezu i obaviti potpuni pregled. Anamneza mnogo puta predstavlja 50% dijagnostike. A pri dobro obavljenom pregledu otkrijemo bolest za koju pacijent ne samo da ne zna, već u anamnezi ne navodi nikakav simptom koji bi nas naveo na tu bolest. Primer: Na pregled mi dolazi pacijent zbog prehlade. Ima 35 godina, otac malog deteta i suprug trudne žene. U anamnezi nema nijednog podatka koji bi ukazivao na povišen krvni pritisak. U toku pregleda izmerila sam pritisak koji je bio 230/120. Prioritet je tada bio povišeni krvni pritisak, a ne prehlada. To je bila tempirana bomba u glavi. I pored toga što smo mi lekari vezani za elektronski karton, kad padne sistem pacijent ne čeka, već izveštaj odradimo u wordu. Nismo u mogućnosti da uradimo tada laboratoriju, ali pregled i terapiju uradimo. Isto tako i kad nestane struja. To i mlade kolege mogu da urade, samo ih treba instruirati i organizovati, umesto da se pacijentima kaže: “Pao sistem, sačekajte ili dođite kasnije.“

Kako se kod dece može uticati na stvaranje zdravih navika?

- Deca se vaspitavaju od rođenja, pričom i ličnim primerom. Roditelji, bake i deke moraju imati vremena i strpljenja za decu, a ne da im daju mobilni telefon da gledaju crtane filmove ili da igraju igrice umesto da razgovaraju sa njima. Deca su veliki upijači našeg ponašanja. A mnogo je lakše vaspitavati nego prevaspitavati.

Fizička aktivnost i rekreacija, boravak u prirodi, zdrav san, pravilna ishrana, borba sa stresom... da li današnji čovek, sputan obavezama, strahom od gubitka posla, zaveden savremenom tehnologijom i zavisnošću od mobilnog telefona i komjutera, može da ispuni bar neke od ovih zahteva?

- Da, savremeni čovek može biti i dobar roditelj, dobar supružnik, radnik... ako sebi postavi prave prioritete. Prvo mora raditi na svom duhovnom zdravlju. Da sebe nauči da mu male stvari i sitnice prave zadovoljstvo i pune ga pozitivnom energijom. Da na stresove gleda kao na zadatke koje treba rešiti. Kad se pojavi stres, moramo ga kanalisati, a ne da sednemo i satima prepričavamo prijateljima svoj problem. U tim razgovorima se dodatno nerviramo, uzalud trošimo svoje vreme. Umesto da smo poveli svoju decu u park ili šumu i vreme posvetili njima. Zapamtite, MI BIRAMO STRES, A STRES BIRA BOLEST.

Šta smatrate najvećim dostignućem u nauci medicini danas?

- Dostignuća u polju medicine su mnogobrojna. Doskoro smo smatrali transplantaciju srca kao nešto vrhunsko. Ali sad je i to postala rutina. Operacije gama i X nožem i svakim danom sve noviji instrumenti, lekovi, lečenje... Nauka medicina izuzetno brzo napreduje.

Šta je najveća pretnja zdravlju savremenog čoveka?

- Najveća pretnja zdravlju savremenog čoveka je sam čovek. Čovek koji kroz nauku i dostignuća korača koracima od sedam milja, ali pri tom nije svestan koliko za sobom ostavlja štetnih agenasa i uništivača životne sredine i čitave planete. Čovek koji ne zna da postavi sebi prave prioritete, sve manje vremena ima za decu i uništava porodicu kao osnovnu ćeliju našeg društva.

Kako savetujete svoje najmlađe pacijente koji su prvi put došli na letovnje na more?

- Kada dođu u odmaralište, pre nego što uđu u objekat, obavim razgovor sa decom o njihovom ponašanju kako bi vreme iskoristili za lepa dešavanja, a ne da bolesni leže u krevetu. Uvek sam im na usluzi za bilo kakve razgovore i probleme koje imaju. Kada im se lepo sve predoči, oni to znaju i da koriste. Deca moraju da steknu poverenje kako bi iznosila svoje mišljenje i stavove. - Biti deo Crvenog krsta Srbije, kao volonter ili kao lekar. Neprestano pomagati drugima.

Je li to smisao vaše profesije i vašeg života?

- Volonter sam Crvenog krsta 55 godina. Crveni krst mi je pomogao da budem lekar ovakav kao što sam. Da sam uvek pacijentu na usluzi. Moj telefon im je dostupan za bilo kakve savete. Nikada pacijenta nisam vratila, evo već punih 38 godina, i bez dana bolovanja. Mnogo je lep osećaj kada nekom pomognete. Taj osećaj mi daje snagu, puni baterije pozitivnom energijom. Nikada mi osoba koja traži pomoć nije bila dosadna. Uvek sam želela da joj pomognem. I u Baošiću ambulanta je namenjena deci, korisnicima odmarališta, ali ja nikada nikoga nisam vratila, bilo da je meštanin ili turista. Moja deca su od rođenja volonteri Crvenog ksrta. Ćerka u šali kaže da je bila volonter i pre nego što se rodila. Mnogo je lepo gledati svoju decu kako pomažu drugima i kako im to pričinjava zadovoljstvo. Ali to je vaspitavanje od rođenja.

Šta vas to tolike godine vraća u Baošić, u Boku Kotorsku, svakog leta?

- Ja više od 30 godina dolazim u Baošić u odmaralište Crvenog krsta. Ja ne mogu da zamislim leto a da jedan deo tog leta ne provedem sa dečicom i to baš u Baošiću, u prelepoj Boki. Mnogi se pitaju kako mogu i za vreme odmora da radim. Ja to tako ne shvatam. Dovoljno je da kročim u Boku, i ja se prelepo osećam. I te kako se odmorim. Pročitala sam dve knjige, sa prijateljima igrala remi, pisala, lečila decu, pričala sa decom, obavezno sam plivala u moru, i to prvo ujutru u 6 sati, radila vežbe...

Setite se jedne od mnogih anegdota vezanih za vaš rad u Baošiću.

- Anegdota raznih, i lepih i ružnih, bilo je jako mnogo. Malom Đorđu sam dala lek protiv bola u uhu. Sutradan dolazi da mu dam i za drugo uho, jer on je popio za levo uho, sad mu treba i za desno. Uveče posle maskenbala je diskoteka. Mladić meštanin, da bi osvojio devojku, prethodne večeri je posekao kablove koji su držali veliki zvučnik. Njegova zamisao je bila da sednu ispod njega i kad krene jaka muzika koja će pokrenuti ogromni zvučnik, on će ga prihvatiti i biti supermen koji će spasiti svoju devojku. Ali on nije mogao da pretpostavi koliko je to teško. Kada je zvučnik pao, povredio je i njega i devojku. Bili su u krvi. Pored ukazane pomoći, morali smo ih voditi i na snimanje u Herceg Novi.

Tekst: Svetlana Gradinac za Zdravlje.Kurir.rs