Ako imate previše holesterola u krvi, on se može kombinovati sa drugim supstancama u krvi da bi stvorio naslage ili plak na zidovima arterija. To stanje se naziva ateroskleroza i može dovesti do bolesti koronarnih arterija koje se sužavaju ili blokiraju, te nastaje infarkt ili šlog.
- Svi zdravi odrasli ljudi od 20 do 39 godina starosti trebalo bi da provere vrednosti holesterola na četiri do šest godina.
- Stariji od 40 godina, i svi u riziku od kardiovaskularnih bolesti, trebalo bi to da rade češće u dogovoru sa svojim lekarom.
- Samo redovnim proverama ovih vrednosti možete sebi produžiti vitalnost i smanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara.
Najprostijim vađenjem krvi može se na vreme otkriti da li postoji povišen holesterol, kako bi se na vreme mogao smanjiti njegov loš i poguban uticaj na zidove krvnih sudova.
Simptomi visokog holesterola
Većina ljudi neće znati da ima visok holesterol osim ako ne urade test krvi kako bi proverili nivo holesterola. To je zato što nije uobičajeno imati simptome, osim ako nemate veoma visok nivo holesterola.
Ukoliko se simptomi ipak jave oni uključuju masne izbočine na koži, najčešće na laktovima, zglobovima, rukama, stopalima ili zadnjici, i sivkasto-bele prstenove oko rožnjače očiju.
Holesterol mogu da imaju i mršavi ljudi
Ovi simptomi se obično javljaju kod onih sa porodičnom istorijom visokog holesterola tzv. genetskim holesterolom. Iako je češće da gojazni ljudi imaju povišen holesterol, mogu ga imati i mršavi ljudi.
Ako se nivo holesterola ne meri, simptomi mogu da ostanu neprimećeni. Zato je važno redovno ići kod lekara i raditi laboratorijske preglede, kako bi se stanje na vreme "uhvatilo".
NE PROPUSTITE
Bonus video:
