Da li dijabetes i sport idu „ruku pod ruku”? Uz dobru kontrolu ni vrhunski rezultati više nisu nedostižni

O prednostima sporta za opšte zdravlje ne treba ni govoriti. Jednostavno je dobro baviti se sportom. Ali u kojoj meri dijabetes utiče na ljude koji žele da budu fizički aktivni?

Iako poznat vekovima, dijabetes je tek poslednjih decenija prisutan u svesti šire javnosti. Možda je tome najviše doprinelo otkriće uloge hormona insulina, kao i njegove široke terapeutske primene.

Naime, kod dijabetesa tipa 1 ljudi ne proizvode sopstveni insulin, pa se on mora redovno koristiti kao supstituciona terapija. Sve izvan toga je nespojivo sa životom.

Savremena tehnologija

Otkriće insulina dovelo je do ključne prekretnice za osobe sa dijabetesom tipa 1, omogućivši im - život!

Poslednjih godina došlo je do prave revolucije u tehnologiji, omogućavajući kontinuirano praćenje koncentracije glukoze u intersticijskoj tečnosti, što je tečnost između ćelija.

Savremeni sistemi se sastoje od senzora koji se pričvršćuje na zadnji deo nadlaktice ili na stomaku i uređaja za čitanje, a to su danas sve pametniji mobilni telefoni putem odgovarajućih aplikacija.

Pored mogućnosti bezbolne kontrole glikemije, postoji i dodatna prednost na bezbednosnoj strani, jer se hipoglikemijske epizode ​​mogu preciznije pratiti, a ukoliko do njih dođe, savremeni uređaji odmah alarmiraju.

Naučna saznanja i tehnološki napredak svakako idu u prilog tome dadijabetes nije prepreka za bavljenje sportom. Uz savremenu terapiju i nikad bolje opcije za kontrolu glikemije, dijabetes se sada može smatrati rešivim izazovom za postizanje vrhunskih sportskih rezultata.

Koegzistencija sa dijabetesom neminovno podrazumeva poznavanje svoje bolesti i sopstvenih načina reagovanja na terapiju, posebno finesa u doziranju prandijalnog insulina, s obzirom na širok spektar režima treninga, u zavisnosti od sporta kojim se osoba bavi.

U Srbiji oko 770.000 osoba živi sa dijabetesom, od čega oko 30.000 ljudi ima tip 1, pokazuju procene Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Dijabetes, posebno tip 1, na sreću, više nije prepreka za aktivno bavljenje vrhunskim sportom. Naučna saznanja, napredak insulinske terapije i savremena tehnologija kontinuiranog praćenja glikemije čine ključnu trijadu mogućnosti postizanja željenih sportskih rezultata uprkos neizlečivoj hroničnoj bolesti.

Morison: Insulinsku pumpu volim najviše na svetu

Recimo, bivši košarkaš Crvene zvezde Adam Morison najbolji je primer da se i sa dijabetesom mogu ostvariti vrhunski rezultati u sportu, ukoliko se redovno kontroliše nivo šećera u krvi.

- Insulinsku pumpu proveravam svaka tri dana i volim je najviše na svetu. Znam da se u nekim zemljama teže nabavlja u odnosu na SAD, ali nadam se da će se situacija popraviti - izjavio je svojevremeno Morison i otkrio da mu je dijabetes dijagnostikovan kada je imao 14 godina.

Još jedan primer je američki plivač Geri Hal mlađi koji je sa dijagnozom dijabetesa osvojio dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Aleksandar Zverev je šokirao teniski svet nakon što je otkrio da boluje od dijabetesa tip 1. Zverevu je šećerna bolest otkrivena kad je imao četiri godine. Uprkos problemu sa kojim se suočava od kada zna za sebe on ostvaruje vrhunske rezultate.

Važno

Svaka osoba sa dijabetesom mora da zna - ukoliko oseti nesvesticu, trnjenje prstiju, drhtavicu, nepravilan rad srca, trebalo bi da odmah prekine trening i izmeri glikemiju.

Prenela: N.R:

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs