Srčani zastoj i srčani udari nisu isto: Evo kako da ih razlikujete
Srčani zastoj i srčani udar su različiti, ali povezani pojmovi koji se odnose na srce. Da bismo razumeli kako se razlikuju i kako su povezani, važno je poznavati osnovne aspekte funkcionisanja srca.
Srce je mišić koji se skuplja da bi radio kao pumpa. Kada se skupi, gura krv – koja sadrži kiseonik i hranljive materije do svih tkiva našeg tela.
Da bi srčani mišić efikasno radio kao pumpa, on mora da se hrani sopstvenom krvlju koju isporučuju koronarne arterije. Ako su ove arterije blokirane, srčani mišić ne dobija krv koja mu je potrebna. Ovo može uzrokovati povredu ili smrt srčanog mišića, što dovodi do toga da srce ne pumpa pravilno.
Srčani udar ili zastoj srca?
Jednostavno rečeno, srčani udar, tehnički poznat kao infarkt miokarda, opisuje povredu ili smrt srčanog mišića.
Srčani zastoj, koji se ponekad naziva i iznenadni srčani zastoj, je stanje kada srce prestane da kuca, ili drugačije rečeno, prestane da radi kao efikasna pumpa. Drugim rečima, oba se odnose na to da srce ne radi kako bi trebalo, ali iz različitih razloga.
Zašto se dešavaju?
Srčani udari obično nastaju zbog blokada koronarnih arterija. Ponekad se ovo naziva koronarnom bolešću ili ishemijskom bolešću srca.
Osnovni uzrok srčanih udara kod oko 75 % ljudi je proces koji se naziva ateroskleroza. Ovo je mesto gde se masno i vlaknasto tkivo nakuplja u zidovima koronarnih arterija, formirajući plak. Plak može blokirati krvni sud ili, u nekim slučajevima, dovesti do stvaranja krvnog ugruška.
Ateroskleroza je bolest arterija, javlja se kada zidovi arterija (krvnih sudova koji prenose krv obogaćenu kiseonikom) postaju zadebljali i gube elastičnost.Visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, stres i geni umešani su u ovaj proces stvaranja plaka.
Drugi uzroci srčanog udara
Drugi uzroci srčanog udara uključuju grčeve koronarnih arterija (koji izazivaju njihovo stezanje), traumu grudnog koša ili bilo šta drugo što smanjuje dotok krvi u srčani mišić.
Bez obzira na uzrok, blokiranje ili smanjenje protoka krvi kroz ove cevi može dovesti do toga da srčani mišić ne prima dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Dakle, ćelije u srčanom mišiću mogu biti povređene ili umreti.
Srčani zastoj nastaje zbog nepravilnih otkucaja srca, što otežava srcu da efikasno pumpa krv kroz telo. Ove nepravilnosti obično su rezultat problema sa električnim signalima u srcu.
Postoje četiri različita tipa:
Ventrikularna tahikardija: Brz i abnormalan srčani ritam pri kojem otkucaji srca prelaze 100 u minuti (normalno je 60-90 otkucaja u minuti u mirovanju). Ova brzina otkucaja sprečava srce da se pravilno napuni krvlju i efikasno pumpa.
Ventrikularna fibrilacija: Srce drhti ili "fibrilira", sa nepravilnim otkucajima preko 300 u minuti, umesto redovnih otkucaja.
Električna aktivnost bez pulsa: Srčani mišić ne može da stvori dovoljnu snagu za pumpanje nakon električne stimulacije, što dovodi do odsustva pulsa.
Asistola: Klasičan ravni srčani ritam koji se često vidi u filmovima, što pokazuje da nema električne aktivnosti u srcu.
Simptomi srčanog udara
Simptomi srčanog udara uključuju bol u grudima, otežano disanje ili umor koji obično postoji nekoliko dana pred sam događaj. Takođe se mora napomenuti da se simptomi razlikuju od osobe do osobe. Na primer, neki ljudi osećaju bol u stomaku tokom srčanog udara.
Zašto nastaje srčani zastoj?
Srčani zastoj može nastati zbog brojnih osnovnih stanja, kako povezanih sa srcem, tako i ne, kao što su utapanje, trauma, gušenje, konzumacija psiho aktivnih supstanci i dr. Među mnogim uzrocima srčanog zastoja, ishemijska bolest srca, kao što je srčani udar, ističe se kao najčešći uzrok, koji čini 70 % svih slučajeva.
Šta je veza između srčanog udara i srčanog zastoja?
Ova dva različita stanja srca su povezana. Iznenadni srčani zastoj može se desiti nakon srčanog udara ili tokom oporavka. Srčani napadi povećavaju rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Većina srčanih udara ne dovodi do iznenadnog srčanog zastoja. Ali kada se dogodi iznenadni srčani zastoj, srčani udar je čest uzrok.
Srčani zastoj je stanje koje zahteva najhitnije reagovanje kako bi se spasao pacijent. Ne mora mu prethoditi bolest srca, ali mnogi pacijenti imaju specifične simptome upozorenja i mesec dana pre srčanog zastoja.
Dakle, srčani zastoj i srčani udar nisu ista stanja, a kardiolozi naglašavaju da srčani udar jeste čest uzrok iznenadnog zastoja srca.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Anksioznost i depresija najčešće tegobe zaposlenih u Srbiji: Potrebno nam je pozitivno radno okruženje