Magnezijum i anksioznost: Da li ovaj mineral zaista pomaže da se lakše oduprete stresu?

Magnezijum je ključan za mnoge funkcije u organizmu, a takođe igra važnu ulogu u upravljanju stresom, objašnjava psiholog Anu Goel, koja navodi da je anksioznost je često povezana sa strahom i značajno utiče na naše kognitivne funkcije i ponašanje, a veza između nivoa magnezijuma u telu i anksioznosti je i dokazana.

Postoje naučni dokazi koji sugerišu načine na koje ovaj mineral smanjuje teskobu i doprinosi mentalnom zdravlju:

• Reguliše nivo kortizola: Kortizol je hormon stresa koji može da utiče na razvoj depresije i anksioznost ako se dugo zadržava na visokom nivou. Kada imate nedostatak magnezijuma, vaše telo oslobađa velike količine kortizola, što može da utiče na druge hormone i izazove pad raspoloženja, depresiju, kao i anksioznost, objašnjava Goel.
• Reguliše neurotransmitere: Naš mozak sadrži ekscitatorne i inhibitorne neurotransmitere, a  održavanje njihove ravnoteže pomaže u boljem upravljanju stresom i anksioznošću. Magnezijum pomaže u održavanju ravnoteže i može čak da podstakne inhibitorne neurotransmitere da spreče pogoršanje anksioznosti, kaže Goel. Studija koju je sproveo Nacionalni institut za zdravlje u SAD-u navodi da magnezijum smanjuje nivo epinefrina i norepinefrina, neurotransmitera povezanih sa reakcijama tela na stres, što može da smanji anksioznost i spreči napade panike.
• Poboljšava funkcije mozga: Ovaj mineral takođe pomaže onim moždanim funkcijama koje smanjuju stres. Pozitivno utiče na deo mozga zvan hipotalamus, koji je odgovoran za regulaciju stresa i kontrolu hipofize i nadbubrežnih žlezda, navodi istraživanje objavljeno u časopisu Neuropharmacology.

Šta je nedostatak magnezijuma?

Nedostatak magnezijuma nastaje kada nivo ovog nutrijenta u telu opadne ispod referentne vrednosti (0,75 do 1,0 mmol/L). Studija objavljena u časopisu Nutrients pokazuje da 68 odsto Amerikanaca i 72 odsto Francuza unosi manje od preporučenih dnevnih količina. Ipak, nedostatak zbog loše ishrane je prilično retko, češće javlja kao posledica određenih medicinskih stanja ili faktora kao što su digestivne bolesti ili bolesti bubrega, dugotrajne upotrebe određenih lekova ili alkoholizma.

- Simptomi nedostatka uključuju mučninu, povraćanje, glavobolju, anoreksiju, slabost mišića, grčeve i drhtavicu, mentalnu konfuziju, promene u ličnosti i halucinacije - navodi Gojal.

Da li nedostatak može da izazove anksioznost?

Studija koju je sproveo Nacionalni institut za zdravlje u SAD-u pokazuje da nedostatak magnezijuma može da uzrokuje hiperaktivnost, hiper-uzbuđenost i anksioznost, a veza je potvrđena i sa neurozama.

Gde ga najviše ima?

Iako magnezijum može da pomogne u upravljanju stresom, pre uzimanja bilo kakvih suplemenata obavezno se posevetujte sa svojim lekarom, a najbolje je obezbediti adekvatan unos iz hrane.

- Optimalna količina je 440 mg/dan za muškarce i 370 mg/dan za žene - objašnjava Gojal.

Namirnice bogate magnezijumom su zeleno lisnato povrće, avokado, tamna čokolada, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke. Ove namirnice pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti, kao i u poboljšanju opšteg zdravlja. Takođe, ove namirnice boljem zdravlju srca i regulaciji nivoa šećera u krvi.

Mogući neželjeni efekti 

Prekomerni unos magnezijuma može da izazove ozbiljne nuspojave kao što su oštećenje bubrega, dok druge nuspojave uključuju dijareju, dehidrataciju, slabost mišića, mučninu, povraćanje, poremećaj govora i dvostruki vid.

Priremila: N.L.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs