Zbog čega se javlja pucketanje u vratu? Evo u kojim slučajevima bi trebalo da se javite lekaru
Pucanje u zglobovima, prstima, leđima ili vratu uobičajena je pojava, a razlozi su različiti. Pojedine osobe to čine da ublaže pritisak u ramenima ili leđima, dok je drugima to instinktivna reakcija na stres ili jednostavno navika. Možda se pitate ima li koristi od pucanja vrata. Odgovor je delimično pozitivan, ali postoje i rizici.
Povremeno pucketanje neće vam naškoditi. Međutim, ako to radite pogrešno, prečesto ili previše nasilno, možete izazvati dodatnu nelagodnost ili bol.
Šta stvara zvuk pucketanja?
Kada slomite vrat ili neki zglob u telu, kapsule oko zgloba se istegnu. Te kapsule sadrže tečnost, a njihovo istezanje smanjuje pritisak na zglob. Kada pritisak opadne, tečnost se pretvara u gas, što izaziva zvuk pucketanja. Ovaj proces se naziva ključanje ili kavitacija i obično nije štetan.
Kada je u pitanju vrat, postoji nekoliko skupova zglobova koji se nazivaju fasetni zglobovi (mali zglobovi koji se nalaze između pršljenova kičmenog stuba). Ovi zglobovi se nalaze na svakoj strani vrata.
Kada se čuje pucketanje u vratu, fasetni zglobovi se istežu, omogućavajući tečnosti u zglobnoj kapsuli da se proširi. Kada se tečnost pretvori u gas, vaši vratni zglobovi pucaju. Zbog toga se osećate kao da otpuštate pritisak iz predela vrata nakon puckanja.
Ima li koristi od pucanja vrata?
Puketanje u vratu, ako se pravilno i umereno radi, može pomoći u smanjenju pritiska u tom području. Iako može imati koristi, uvek je dobro da se konsultujete sa svojim lekarom ili kiropraktičarom pre nego što to uradite. Oni mogu proceniti da li je to bezbedno za vas i predložiti druge načine za olakšanje.
Jedna studija sugeriše da "podešavanje" vrata od strane kiropraktičara može pozitivno uticati na mentalno stanje, jer mnogi ljudi povezuju zvuk pucanja sa oslobađanjem pritiska i pravilnim poravnanjem zgloba. U nekim slučajevima, zvuk puckanja može doneti olakšanje čak i ako pritisak nije potpuno uklonjen, što može biti rezultat placebo efekta.
Pucanje vrata takođe oslobađa endorfine, hormone koje proizvodi hipofiza i koji pomažu u kontroli bola, pružajući osećaj zadovoljstva i udobnosti.
Koliko je rizično pucanje vrata?
- Pogrešna tehnika: Ako ne znate kako pravilno da radite pucanje, može doći do problema.
- Prečesto pucanje: Učestalo pucanje može dovesti do uklještenja nerva, što izaziva jake bolove i otežava pokretljivost vrata.
- Napetost mišića i zglobova: Napeti mišići oko zglobova mogu izazvati nelagodnost prilikom pomeranja vrata.
- Hipermobilnost zglobova: Ako često osećate potrebu da pucate vrat, možda imate hipermobilnost, što znači da vaši zglobovi imaju veći opseg pokreta od uobičajenog.
- Istezanje ligamenata: Učestalo pucanje može dovesti do trajnog istezanja ligamenata, što uzrokuje nestabilnost zglobova i povećava rizik od osteoartritisa.
- Oštećenje krvnih sudova: Prejako ili prečesto pucanje može oštetiti važne krvne sudove u vratu.
- Zgrušavanje krvi: U nekim slučajevima, to može izazvati zgrušavanje krvi, što je opasno jer može blokirati protok krvi u mozgu.
Da li treba da tražite pomoć kiropraktičara?
Ako redovno pucate po vratu, ali ne osećate nelagodnost ili stalni bol, verovatno nema potrebe da posećujete kiropraktičara ili bilo koju drugu medicinsku pomoć. Međutim, ako često pucate i ne osećate olakšanje, možda bi vam bila potrebna pomoć kiropraktičara.
Kiropraktičar može pomoći da "prilagodite" zglobove, što može smanjiti osećaj pritiska ili bola koji vas navodi na pucanje vrata. Takođe može preporučiti vežbe za smanjenje pritiska ili bolova u vratu, kao i savete za brigu o vratu kod kuće, što može uključivati upotrebu toplih ili hladnih obloga za ublažavanje bola ili otoka.
Prenela: N.R.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs
· Reaguj
Sezona polena je završena, niste prehlađeni, a grebuckanje u grlu i kašalj nikako da prođu? Možda ste alergični na buđ i grinje