Postoje brojni dokazi koji ukazuju da insulinska rezistencija, uz povišene masnoće u krvi, doprinosi pojavi visokog pritiska putem takozvane kateholaminske aktivnosti, navodi na Instagramu dr Tijana Dangubić, internista-endokrinolog i magistar ishrane. 

Reč je o delovanju hormona kateholamina, poput adrenalina i noradrenalina, koji pomažu u regulisanju krvnog pritiska, srčanog ritma i reakcija na stres. Kada su njihovi nivoi povišeni, dolazi do sužavanja krvnih sudova, što može da dovede do povišenog krvnog pritiska. Ova aktivnost, kako  objašnjava doktorka, deluje nezavisno od nivoa šećera u krvi.

- Osim toga, povišen nivo insulina može dodatno da poveća krvni pritisak. Ovaj efekat insulina izaziva povećanu reapsorpciju natrijuma u bubrezima, što dodatno opterećuje krvne sudove i uzrokuje hipertenziju.

bol-u-grudima-shutterstock-1084432397.jpg
Shutterstock Povišen nivo insulina dodatno opterećuje srce

Šta vam je činiti?

Ovi mehanizmi pokazuju da promena ishrane i uvođenje fizičke aktivnosti nisu samo preporuke za lečenje insulinske rezistencije, već i za kontrolu krvnog pritiska, dodaje doktorka.

- Ključ je u prevenciji koja može značajno da smanji rizik od razvoja ovih problema. Zdrav način života igra presudnu ulogu u očuvanju ne samo metabolizma, već i celokupnog kardiovaskularnog sistema - zaključuje ona.

Pripremila: Nataša Lazović