Kako se može izračunati rizik od kardiovaskularnih bolesti? Jedna tablica otkriva mogućnost oboljenja u narednih 10 godina
Kardiovaskularne bolesti su jedan od najčešćih uzroka smrtnosti, kako u svetu, tako i u Srbiji. Zato je uvek važno podsetiti na značaj preventivnih mera, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih oboljenja. Jedan od značajnih alata u prevenciji jeste i izračunavanje kardiovaskularnog rizika.
Evropsko udruženje kardiologa (ESC) je u junu 2021. godine predstavilo novi algoritam za izračunavanje kardiovaskularnog rizika, SCORE2.
Ovaj kalkulator se može jednostavno instalirati kao aplikacija na mobilnom telefonu i pomaže lekarima da izračunaju kardiovaskularni rizik svojih pacijenata.
Kako ne bi došlo do pogrešnog tumačenja ili unosa pogrešnih podataka, savetuje se da kalkulatore koriste lekari, pa da pacijenti zajedno sa lekarom izračunaju svoj kardiovaskularni rizik.
Koji su podaci potrebni da se izračuna rizik pomoću SCORE2 tablica?
SCORE2 tablice rizika imaju polja zelene, žute i crvene boje, gde boja pokazuje mali, umereni i veliki rizik od pojave kardiovaskularnog oboljenja u narednih 10 godina.
Potrebni su sledeći podaci:
* pol
* starost
* pušenje
* vrednost sistolnog („gornjeg“) pritiska
* vrednost HDL holesterola
NAPOMENA: Pored toga, važno je i u kom regionu Evrope živite. Izdvojena su 4 regiona Evrope na osnovu visine rizika (mali, umereni, visoki i veoma visoki rizik). Tako npr. Srbija spada u region veoma visokog rizika. Godišnje više od 50. 000 ljudi u Srbiji umre od srčanih oboljenja.
Ukoliko je vaš kardiovaskularni rizik veći, lekar će vam reći koji su sledeći koraci. U slučaju ili masnoća, može savetovati lekove. Savetovaće svakako prestanak pušenja, zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem, i fizičku aktivnost shodno Vašim godinama i utreniranosti. Ukoliko se pridržavate ovih mera, neki od faktora rizika se može izgubiti pa možete zajedno sa doktorom ponovo izračunati svoj kardiovaskularni rizik i verovatno će biti manji.
Pripremila: Violeta Nedeljković
Da li pacijenti sa transplantiranim organima nasleđuju pamćenje i ličnost davaoca? Naučnici imaju odgovor