Krv u našem telu teče kroz arterije, a kada su one blokirane naslagama holesterola, ostalih masnoća i supstanci, postaju sužene. Promene poput kontrole težine, smanjenja stresa, uravnotežene ishrane i odgovarajuće fizičke aktivnosti, uz lekove koje uzimate za srce, mogu da pomognu u razgradnji blokada i vraćanju normalnog protoka krvi. Redovno praćenje krvnog pritiska i nivoa holesterola takođe pomaže u otkrivanju problema na vreme i smanjenju potencijane opasnosti.

Šta je blokada srca?

Blokada srca, poznata i kao koronarna arterijska bolest, nastaje kada se arterije koje snabdevaju srce krvlju suze ili zapuše.

- Ova blokada nastaje prvenstveno zbog nakupljanja masnih naslaga, holesterola i drugih supstanci koje formiraju plak na zidovima arterija. Vremenom, ovi plakovi mogu da očvrsnu ili puknu, što smanjuje protok krvi ka srčanom mišiću - objašnjava kardiolog dr Čandrašekar Kulkarni.

Kao rezultat toga, javljaju se simptomi poput bola u grudima, poznatog kao angina pektoris, kratak dah ili ozbiljnije komplikacije, kao što je srčani udar, gde srčani mišić trpi oštećenja zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju.

Uzroci blokade srca

Blokada srca najčešće nastaje usled ateroskleroze, stanja u kojem dolazi do nakupljanja masnih naslaga u arterijama.

- Ovo nakupljanje sužava arterije i ograničava protok krvi. Povišen krvni pritisak je još jedan značajan faktor, jer oštećuje zidove arterija, čineći ih podložnijim nakupljanju plaka - navodi dr Kulkarni.

holesterol shutterstock_479822719.jpg
Shuitterstock Visok nivo holesterola, posebno "lošeg" LDL holesterola, doprinosi stvaranju plaka

Visok nivo holesterola, posebno "lošeg" LDL holesterola, doprinosi stvaranju plaka. Osim toga, dijabetes može dodatno zakomplikovati situaciju, jer visok nivo šećera u krvi oštećuje krvne sudove i ubrzava aterosklerozu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe sledeće glavne faktore rizika za srčane bolesti, a njihova kombinacja može dodatno da poveća rizik:

  • Nezdrava ishrana:Povećava rizik od stvaranja plaka u arterijama.
    Fizička neaktivnost:Doprinosi lošem zdravlju srca i povećava rizik od srčanih oboljenja.
    Pušenje: Oštećuje unutrašnji sloj arterija i ubrzava nakupljanje plaka.
    Preterana upotreba alkohola:Može dovesti do povišenog krvnog pritiska i srčanih bolesti.
    Gojaznost:Povećava nivo holesterola i krvnog pritiska, uz povećan rizik od dijabetesa.
    Sedelački način života:Dodatno povećava šanse za razvoj srčanih problema.
    Genetska predispozicija:Osobe sa porodičnom istorijom srčanih bolesti su skloniji ovim oboljenjima.
    Starosna dob:Rizik od srčanih problema raste s godinama.

srce shutterstock_1231591375.jpg
Shutterstock Pritisak ili bol u grudima i kratak dah su neki od simptoma

Znakovi blokade srca

Iako je blokadu srca teško dijagnostikovati bez medicinskih testova, postoje određeni znakovi upozorenja na koje treba obratiti pažnju. Osoba može da oseti pritisak ili težinu u grudima, često praćenu osećajem gušenja i opšte slabosti. Ako u porodici postoji istorija srčanih oboljenja, važno je biti posebno oprezan i redovno obavljati preventivne preglede.

Blokada srca se često može sprečiti prirodnim putem uz kombinaciju promena životnog stila. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) Velike Britanije navodi da zdrava ishrana, veća fizička aktivnost i održavanje telesne težine mogu da pomognu u prevenciji.

Kako sprečiti blokadu srca prirodnim putem?

Evo nekoliko ključnih strategija:

dijeta-za-smanjenje-holesterola-shutterstock-554489488.jpg
Shutterstock Pravilna ishrana pomaže u snižavanju holesterola i krvnog pritiska

  • Pravilna ishranaZdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima iz ribe, orašastih plodova i maslinovog ulja pomaže u snižavanju holesterola i krvnog pritiska.
  • Povećajte fizičku aktivnost: Redovno vežbanje je od suštinskog značaja. Ciljajte na najmanje 150 minuta umerenih aerobnih aktivnosti nedeljno, poput hodanja, trčanja, plivanja ili vožnje bicikla. To jača srce i poboljšava cirkulaciju.
  • Prestanite s pušenjem: Ostavljanje cigareta je ključno, jer duvan ozbiljno oštećuje kardiovaskularno zdravlje.
  • Upravljanje stresom: Stres se može kontrolisati tehnikama poput meditacije, joge ili dubokog disanja, što povoljno utiče na zdravlje srca.
  • Pratite pritisak i nivo holesterola: Redovno merenje krvnog pritiska i nivoa holesterola omogućava rano otkrivanje problema.
  • Održavajte zdravu težinu: Balansirana ishrana i vežbanje pomažu u održavanju zdrave težine i smanjuju rizik od srčanih bolesti.
  • Izbegavajte alkohol: Ograničite unos alkohola, jer preterana konzumacija može da povisi krvni pritisak i izazvove druge zdravstvene probleme.

Pripremila: N.L.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs