Ovo su simptomi niskog nivoa dopamina: Često ih možemo pomešati sa nekim drugim uzrocima

 Nedostatak dopamina, u kojem je premalo dopamina dostupno ili obrađeno, može uzrokovati problematične promjene u raspoloženju, pamćenju, snu, društvenom ponašanju i mnogim drugim procesima u kojima ovaj neurotransmiter pomaže u regulisanju. Dopamin obavlja ove važne funkcije uprkos tome što čini samo mali procenat, manje od 1 procenta, neurona mozga.

• uznemirenost ili neraspoloženje
• depresivnost ili osećaj beznadežanosti
• zaboravnost
• ravnodušnost prema stvarima u kojima ste nekada uživali
• nesposobnost da se koncentrišete
• nesanicu
• demotivisanost
• nezainteresovanost za seks
• povučenost

Uzroci nedostatka dopamina

Različiti faktori mogu biti odgovorni za nizak nivo dopamina. To uključuje nedostatak sna, gojaznost, unos zasićenih masti i stres.

• Nedostatak sna - Pored jutarnje kafe, dopamin je jedan od razloga zašto se osećate osveženo i budno većinu jutra. Ovu budnost podstiču dopaminski receptori - posebno D2 receptor. Ovi receptori pomažu u posredovanju funkcija dopamina u telu. Međutim, nedostatak sna može smanjiti broj D2 receptora u važnim delovima mozga, ometajući prenos i proizvodnju dopamina. U stvari, kod poremećaja kao što je Parkinsonova bolest, mnogim ljudima nedostaje dovoljno dopamina i osećaju prekomernu pospanost tokom dana.

• Gojaznost - Među ostalim problemima sa kojima je gojaznost povezana je nedostatak dopamina. Kao i nedostatak sna, gojaznost može dovesti do smanjenja D2 receptora. Ovo postaje posebno očigledno kada se uporedi broj receptora kod ljudi koji jesu i koji nisu gojazni.
  
• Zasićene masti - Kada jedete prženu piletinu, hleb namazan puterom, čokoladu i drugu hranu bogatu zasićenim mastima, vaš mozak bude preplavljen dopaminom zbog zadovoljstva koje dobijate jedući ovu hrane. Međutim, ona donosi samo kratkotrajno uživanje. Vremenom, ishrana bogata mastima remeti funkcionisanje centralnog nervnog sistema i ometa proizvodnju dopamina, što zauzvrat dovodi do deficita.
• Stres - Stresori kao što su finansijski problemi, problemi vezani za vezu, radno mesto i porodični život mogu uticati na proizvodnju dopamina u vašem telu. Vremenom, to može dovesti do nedostatka.

Postoji i nekoliko stanja koja mogu dovesti do pojave simptoma niskog dopamina. 

Depresivni poremećaj

Depresivni poremećaj karakteriše produženo depresivno raspoloženje ili nedostatak interesovanja za aktivnosti koje su osobu inače veselile. Ovaj gubitak interesovanja se obično naziva anhedonija.

I anhedonija i nedostatak dopamina povezani su sa poremećajem u procesu nagrađivanja uma, koji uključuje predviđanje, motivaciju i donošenje odluka. Smanjenje nivoa dopamina je povezano sa velikim depresivnim poremećajima

Šizofrenija

Šizofrenija je teško stanje mentalnog zdravlja koje može izazvati nenormalno tumačenje stvarnosti i, zauzvrat, može uticati na sposobnost osobe da razmišlja i deluje. Neki od njegovih simptoma, kao što su halucinacije, zablude i abnormalan hod, takođe se mogu pripisati nedostatku dopamina.

Nedostatak dopamina je povezan sa drugim simptomima bolesti kao što su anhedonija, nemogućnost obavljanja zadataka i demotivacija za uključivanje u društvene interakcije.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je poremećaj nervnog sistema. Može se prepoznati po tremorima koji mogu početi kao jedva primetni, pre nego što pređu u očigledne drhtanje, ukočenost mišića ili odloženo kretanje. Ovaj poremećaj takođe može izazvati probleme sa ravnotežom tokom kretanja.

Parkinsonova bolest je rezultat brojnih faktora, od kojih je jedan smanjenje proizvodnje dopamina u mozgu. Kada postoji deficit dopamina, to može da izazove izrazite poteškoće u kretanju povezane sa ovim stanjem.

Kako lečiti simptome niskog nivoa dopamina? 

Nizak nivo dopamina može izazvati negativne reakcije u celom telu. Neke stvari koje možete da uradite da popravite nizak dopamin uključuju redovno vežbanje, konzumiranje hrane koja pospešuje proizvodnju dopamina, konzumiranje probiotika i slušanje muzike.

• Vežbanje - Znojite se trčanjem, plivanjem, plesom ili drugim oblicima kretanja, može pomoći u povećanju nivoa dopamina u telu. Studije sprovedene na životinjama pokazale su da su određeni delovi mozga isprani dopaminom tokom fizičke aktivnosti. Zbog toga vežbanje ponekad može da proizvede visoku.
• Prirodni izvori dopamina  - Snabdevanje vašeg tela dopaminom može biti podržano spoljnim izvorima. Utvrđeno je da banane i avokado sadrže visok nivo dopamina. Jabuke, patlidžan, spanać i paradajz takođe su prepoznati kao izvori dopamina. Proteini su takođe značajne komponente u procesu proizvodnje dopamina.
• Probiotici - Probiotici se često prepotučuju za poboljšanje zdravlja creva, ali ove bakterije nisu samo važan deo mikrobioma tela, već može biti korisna i za proizvodnju dopamina i drugih neurotransmitera.
• Muzika - Pokazalo se da muzika stimuliše proizvodnju dopamina u mozgu, stvarajući poznata osećanja zadovoljstva i uzbuđenja koje doživljavate kada slušate

Prenela: O.M.

Izvor: verywellmind.com/Zdravlje.Kurir.rs