Nove smernice za borbu protiv moždanog udara: 8 promena u načinu života su najbolja prevencija

Od bolesti srca i krvnih sudova, u koje se ubraja i moždani udar, tokom 2023. godine u Srbiji je umrlo oko 48 hiljada ljudi, podaci su Instituta za javno zdravlje 'Milan Jovanović Batut'. U SAD-u svake godine stotine hiljada ljudi doživi moždani udar, što često vodi do ozbiljnih posledica, uključujući i smrt.

Smernice za 2024. godinu naglašavaju da se moždani udar može uglavnom sprečiti promenom načina života i zdravstvenom negom. Umesto na opšte društvene promene, ovaj vodič se fokusira na lične promene koje su pod kontrolom pojedinca – ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu krvnog pritiska.

Dodaci obrađuju manje poznate faktore rizika, poput migrene i endometrioze, koji su često zanemareni u prevenciji moždanog udara, a mogu da povećaju rizik. Takođe se spominju rizici vezani za hormone, pa tako osobe koje prolaze kroz ranu menopauzu ili koriste kontracepciju sa visokim nivoom estrogena mogu da imaju povećan rizik od moždanog udara.

Kod žena koje su trudne ili su se nedavno porodile, smernice naglašavaju važnost kontrole krvnog pritiska, jer vrednosti preko 160/110 u postporođajnom periodu predstavljaju rizik. 

Društveni faktori i rizik od moždanog udara

Smernice takođe ukazuju na uticaj društvenih faktora na rizik od moždanog udara. Dostupnost zdrave hrane, bezbednih naselja i pristup zdravstvenoj zaštiti igraju važnu ulogu u zdravlju pojedinca i njegovoj izloženosti riziku. Iako ovi faktori zahtevaju šire društvene promene, smernice pozivaju zdravstvene radnike da prepoznaju društvene prepreke koje mogu da ometaju prevenciju moždanog udara i pomognu pacijentima da prevaziđu te izazove.

Promene u načinu života kao ključ prevencije

Preporuke AHA i ASA naglašavaju koliko su promene u načinu života bitne za prevenciju moždanog udara. Vodič se usklađuje sa smernicama poznatim kao "Osam esencijalnih koraka", koji uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, zdrav san, kontrolu težine, krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi i prestanak pušenja kao osnovne faktore za zdravlje srca i mozga. Na primer, mediteranska ishrana je visoko ocenjena zbog svojih preventivnih efekata na moždani udar, a za osobe s visokim pritiskom preporučuju se zamene za so.

Fizička aktivnost je još jedan važan faktor – odraslima se savetuje 150 minuta umerenog vežbanja ili 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno. Smanjenje sedelačkog načina života je takođe važno za zdravlje mozga i srca. Upravljanje dijabetesom je ključno jer visok nivo šećera može da ošteti krvne sudove i poveća rizik od udara.

Preporuke za krvni pritisak i prestanak pušenja

Kontrola krvnog pritiska ostaje ključna tema. Smernice sugerišu redovne preglede, promene u načinu života i odgovarajuće lekove. Kod osoba koje uzimaju terapiju, kombinovanje dva ili više antihipertenziva pokazalo je dobre rezultate u smanjenju rizika.

Prestank pušenja je još jedan važan savet. Smernice pozivaju lekare da kod svakog pacijenta procene rizik, podstiču nepušače da ne započinju, a pušače da prestanu, jer pušenje povećava rizik od moždanog udara.

Bolja prevencija moždanog udara u budućnosti

Uprkos sveobuhvatnosti ovih smernica, i dalje postoje oblasti koje treba dodatno istražiti, poput uticaja društvenih faktora na rizik, kao i uspostavljanja preciznih preporuka za skrining u vezi sa hormonskom kontracepcijom, endometriozom i ranom menopauzom.

Pripremila: N.L.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs