Slušaj vest

Van ber Bik je samo deo statistike koja beleži porast broja slučajeva kolorektalnog karcinom među relativno mlađim ljudima širom sveta. Američko društvo za rak izveštava da se broj obolelih osoba mlađih od 55 godina skoro udvostručio poslednjih decenija, odnosno porastao sa 11% 1995. godine na 20% 2019. Takođe, povećao se broj postavljenih dijagnoza u uznapredovalim fazama bolesti, koji je porastao sa 52% početkom 2000-ih na 60% 2019. 

- Vidimo zabrinjavajući porast broja slučajeva kolorektalnog raka među mlađima. On raste po stopi od 1-2% godišnje od 90-ih. Iako su ukupni brojevi mali, svaka promena je razlog za zabrinutost, jer se najveći porast beleži među najmlađim grupama - onih između 20-29 godina starosti - kaže dr Robin Mendelson, onokolog iz Njujorka.

Zašto raste broj slučajeva među mladima?

Lekari i istaživači nemamaju definitivan odgovor zašto raste broj slučajeva među mladima, a u igri je nekoliko faktora rizika.

- Jasno je da to nije zbog novih genetskih promena, što znači da je verovatno uzrokovano spoljim faktorima. Oni uglavnom uključuju nezdravu ishranu (posebno prerađeno meso), prekomernu telesnu težinu, alkohol, pušenje i bolesti poput dijabetesa i drugih metaboličkih problema - objašnjava dr Nilofer Saba Azad sa Univerziteta Džons Hopkins. 

Svaki od ovih faktora sam po sebi nije glavni rizik, ali kad se kombinuju, verovatno dovode do onoga što vidimo, napominje Azad.

napad-gladi-shutterstock-2008465751.jpg
Shutterstock Nezdrava ishrana, gojaznost, nekretanje, pušenje... među faktorima rizika

- Međutim, važno je naglasiti da to ne znači da treba da se odreknemo hrane koju volimo; na mnoge faktora rizika, poput genetike, ne možemo da utičemo. Umesto toga, važno je praktikovati umerenost i staviti akcenat na nutritivno vredne namirnice, kao i fizičku aktivnost - dodaje.

Pored toga, važno je poznavati simptome raka debelog creva i pridržavati se smernica za redovne preglede kako bismo ostali zdravi ili otkrili bolest u ranom stadijumu.

Simptomi raka debelog creva

Rak debelog creva može da se manifestuje na različite načine, a rani simptomi su često suptilni. Sledi nekoliko promena na koje bi trebalo obratiti pažnju, prema rečima dr Šišira N. Šetija, hirurškog onkologa iz Mumbaja.

stomak shutterstock_2233848563.jpg
Shutterstock Svi problemi sa varenjem koji traju duže od dve nedelje su znak za uzbunu

  • Uporni problemi sa stolicom: Pacijenti mogu da imaju hroničnu opstipaciju ili dijareju, često bez jasnog uzroka. Iznenadne promene u učestalosti, konzistenciji ili obliku stolice mogu da budu prvi pokazatelji
  • Bolovi i grčevi u stomaku: Bol ili nelagodnost u donjem delu stomaka su česti simptomi, posebno ako su dugotrajni. Grčevi jesu deo uobičajenih problema sa varenjem, ali ako duže traju, trebalo bi da budu razlog za pregled
  • Osećaj nepotpunog pražnjenja: Neki ljudi osećaju stalnu potrebu za pražnjenjem creva, iako su već bili u toaletu. Ovaj osećaj može da bude neprijatan i obično je praćen bolovima u stomaku
  • Krvarenje iz anusa ili krv u stolici: Krv nakon pražnjenja creva je jedan od uznemirujućih simptoma. Iako može da bude uzrokovan benignim stanjima, kao što su hemoroidi, uporno krvarenje iz anusa zahteva pažnju lekara
  • Neobjašnjiv gubitak težine: Rak može da troši veliku količinu energije, što dovodi do nenamernog gubitka težine. Mršavljenje bez promena u ishrani ili fizičkoj aktivnosti može da bude znak upozorenja
  • Umor i slabost: Rak iscrpljuje telo i izaziva dugotrajan umor koji se ne povlači čak i nakon odmora. Pacijenti mogu da imaju poteškoća da završe svakodnevne aktivnosti ili da održe svoju uobičajenu rutinu

Kada se obratiti lekaru?

Simptomi raka debelog creva mogu da liče na druge uobičajene probavne smetnje, što može da dovede do kašnjenja u dijagnozi. Međutim, važno je pratiti neobične ili uporne tegobe. Ako promene u navikama pražnjenja creva, bolovi u stomaku, krvarenje iz anusa ili neobjašnjiv umor traju duže od dve nedelje, treba se obratiti lekaru.

Ne propustite redovan skrining 

Zdravlje creva bi trebalo da prekontrolišite pre nego što se pojavi neki od navedenih simptoma, jer je u tom slučaju lečenje brže, jednostavnije, jeftinije, a ponekad i uopšte moguće. Kada je reč o skriningu, nakon 50. godine trebalo bi uraditi testiranje, tzv. FOB test ili hemokult test, navodi dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse.

dijareja.jpg
Shutterstock, Privatna Arhiva Dr Jelena Stojanović

- To je test koje se radi iz uzoraka stiolice, a otkriva mikroskopske primese krvi u stolici koje se pojavljuju kada postoji neki problem u crevima. Ne mora da znači da je reč o karcinomu, mogu da budu prisutne i neke druge promene, poput polipa, ali ovo je najjednostavnija metoda da se vrlo rano utvrdi karcinom. Ako je test pozitivan, pacijent se dalje šalje na kolonoskopiju i pregled kod gastoententerologa ili hirurga. Skrining se obavalja jednom u dve godine kod starijih od 50 godina pa sve do 74. godine. Tako stoji u pravilniku, ali se pregledi rade i kod starijih, ako ima potrebe - poručuje dr Stojanović.

Pripremila: Nataša Lazović

Izvor: Huffpost.com/Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs