Slušaj vest

- Možda se čini potpuno bezazlenom praksom, ali predugo sedenje u toaletu povezano je sa povećanim rizikom za pojavu hemoroida i slabljenja mišića karlice, upozorava dr Laj Sjue, kolorektalni hirurg na Univerzitetskoj klinici u Dalasu.

- Kada mi se pacijenti obrate sa problemima, jedna od glavnih stvari kojom moramo da se pozabavimo jeste koliko vremena provode u toaletu.

Evo šta se dešava kada prekoračite vreme sedeći u toaletu:

Nije isto sedeti na ve-ce šolji i fotelji

- Ljudi bi trebalo da provedu u proseku pet do 10 minuta na klozetskoj šolji - kaže doc. dr Farah Monzur, direktor Centra za inflamatorne bolesti creva u Njujorku.

Zašto je problem ako ostanemo duže?

Prvo, moramo da se podsetimo jedne lekcije iz fizike. Sila gravitacija nas drži prizemljenima na Zemlji, ali ta ista gravitacija takođe tera telo da radi jače da pumpa krv nazad do srca, objašnjava dr Sjue.

Otvorena toaletna daska ovalnog oblika pritiska zadnjicu, držeći rektum u nižem položaju nego da sedite na kauču. Sa gravitacijom koja vuče donju polovinu tela nadole, povećani pritisak utiče na cirkulaciju krvi.

- Zato krv teče kao kroz jednosmernu ulicu, ali ne može da se vrati - dodaje doktor.

mokrenje-shutterstock-2180032531.jpg
Shutterstock Otvorena toaletna daska ovalnog oblika pritiska zadnjicu, držeći rektum u nižem položaju nego da sedite na kauču.

Zbog toga vene i krvni sudovi koji okružuju anus i donji rektum postaju uvećani i napunjeni krvlju, povećavajući rizik od hemoroida.

Nije dobro previše se naprezati

Prisilno naprezanje takođe može da poveća pritisak i tako stvoriti uslove za pojavu hemoroida.

- Mnogi uz telefon dok sede u toaletu izgube pojam o vremenu - napominje dr Monzur, sedeći i naprežući mišiće kako bi ispraznili creva.


Sedenje na toaletu treba da bude kratko i dosadno

Zato doktori ističu da danas sve veći broj ljudi provodi previše vremena u toaletu što je veoma nezdravo za anorektalne organe i karlično dno.

Pored slabljenja analnih mišića i prisilnog naprezanja, dr Monzur dodaje i da predugo sedenje na ve-ce šolji takođe povećava rizik od rektalnog prolapsa. Rektalni prolaps je kada rektum, deo debelog creva, klizi nadole i izboči se iz anusa.

Mišići karličnog dna su još jedna vrsta mišića oslabljenih od dugotrajnog sedenja u toaletu.

Doktor Sjue objašnjava da mišići karličnog dna značajno učestvuju u koordinaciji creva i rade sa ostatkom tela kako bi se osiguralo da stolica izlazi glatko.

Gravitacioni pritisak na dno karlice napreže mišiće kada stalno provodite previše vremena sedeći u toaletu.

Vodite računa koliko ste dugo sedeli

Da ne bismo provodili previše vremena na porcelanskom tronu, dr Lens Uradomo, interventni gastroenterolog u Klinici Orandž u Kalifornija, savetovao je da telefone, časopise i knjige držimo podalje od kupatila.

shutterstock_2319630963.jpg
Shutterstock Doktor savetuje hidrataciju i hranu bogatu vlaknima za redovno pražnjenje creva.

- Ne planirajte da se zadržite dugo u toalet. Jer ako ponesete nešto da vam zaokupi um sigurno ćete ostati predugo. Zato učinite sedenje na ve-ce šolji što je moguće nezanimljivijim - savetuje dr Monzur.

Ako imate problema sa zatvorom, dr Sjue savetuje da odustanete od pokušaja posle 10 minuta. Umesto sedenja na šolji, bolje je malo prošetati – jer kretanje može da stimulište mišiće creva da se pokrenu.

Doktor preporučuje i što bolju hidraciju i hranu bogatu vlaknima, kako bi se uspostavilo redovno pražnjenje creva i izbeglo naprezanje.

Dugo sedenje u toaletu i kolorektalni rak

Međutim, postoje situacije u kojima ljudi moraju da provode neuobičajeno mnogo vremena u toaletu. Stalne poteškoće ili nelagodnost pri mokrenju mogu biti simptom gastrointestinalnih problema, kao što su sindrom iritabilnog creva i Kronova bolest.

Pogoršanje zatvora ili potreba da dugo sedite na toaletu takođe mogu biti znak raka.

- Ako izraslina unutar debelog creva naraste dovoljno, može blokirati protok stolice, što može da izazove zatvor i krvarenje - ističe dr Uradomo.

Američko udruženje za rak nedavno je prijavilo porast stope raka debelog creva među ljudima mlađim od 55 godina od sredine devedesetih.

Prenela: N.R.

Izvor: Rts.rs/Zdravlje.Kurir.rs