Slušaj vest

Dijetetičarka Elizabet Šo izdvojila je devet najzdravijih i najhranljivijih vrsta povrća koje bi trebalo da redovno uključujete u svoju ishranu.

Ovo su vrste povrća koje je ona preporučila:

Cvekla

Cvekla je povrće koje, zbog svog specifičnog ukusa, izaziva podeljena mišljenja, ali je zasluženo među najzdravijim vrstama povrća. Bogata je vlaknima i antioksidantima, pružajući brojne koristi za zdravlje.

- Crvena i žuta cvekla su korisne, ali crvena je moja omiljena. Njen crveni i ljubičasti pigment sadrži fitonutrijente koji smanjuju upale, neutrališu slobodne radikale i podržavaju zdravlje srca i creva - kaže Šo.

Artičoke

Artičoke su među povrćem sa najviše vlakana. Pola šolje kuvanog srca artičoke sadrži čak pet grama vlakana.

Osim toga, istraživanja pokazuju da visok sadržaj vlakana može pomoći u gubitku težine, dok antioksidansi i fitonutrijenti u artičokama podržavaju imuni sistem i smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Takođe, crvena cvekla je popularna među sportistima zbog svojih svojstava koja poboljšavaju performanse i ubrzavaju oporavak.

prokelj-shutterstock-2189754599.jpg
Sa velikom koncentracijom hranljivih materija, prokelj je prava superhrana Foto: Shutterstock

Prokelj

- Prokelj je povrće koje je nedavno ponovo postalo popularno, i to s dobrim razlogom. Sa velikom koncentracijom hranljivih materija, prokelj je prava superhrana. Jedna šoljica sadrži šest grama vlakana i samo 65 kalorija - ističe dijetetičar.

Njihova najveća zdravstvena korist dolazi od glukozinolata (biljni spojevi u povrću iz porodice krstašica koji, razlažući se u izotiocijanate, imaju antioksidativna i anti-kancerogena svojstv), koji se tokom kuvanja razlažu na izotiocijanate.

Ova jedinjenja štite ćelije i imaju anti-kancerogena svojstva, zbog čega prokelj predstavlja vredan dodatak ishrani za prevenciju bolesti.

Šargarepa

Šargarepa je zdrava alternativa za grickalice i može se koristiti u salatama, supama ili čak desertima poput energetskih kuglica.

- Šargarepa je niskokalorična i dobar izvor vlakana (tri grama po šolji), beta-karotena i antioksidanata poput luteina i zeaksantina, koji podržavaju zdravlje očiju - objašnjava Šo.

Takođe, neka istraživanja povezuju narandžastu boju šargarepe sa smanjenjem visceralne masti (vrsta masti koja se nalazi oko unutrašnjih organa, poput srca, jetre i creva) i poboljšanjem osetljivosti na insulin.

boranija-4.jpg
Foto: Profomedia

Boranija

- Boranija je odličan izbor jer je bogata proteinima. Ova mahunarka je bogata vlaknima (osam grama po šoljici) i proteinima (18 grama), a sadrži i kalijum, koji pomaže u regulisanju krvnog pritiska.Istraživanja pokazuju da hrana bogata kalijumom može sniziti krvni pritisak. Boranija takođe pomaže u smanjenju holesterola, poboljšanju simptoma menopauze i očuvanju zdravlja kostiju.

Grašak

Grašak je odličan izvor proteina i vlakana, a dostupan je svež, smrznut ili konzerviran.

- Grašak je bogat biljnim proteinima i fitokemikalijama koje pomažu u borbi protiv raka, snižavaju holesterol i pružaju antioksidativne prednosti.

Spanać

Spanać je s razlogom omiljen među mnogim povrćem. Niskokaloričan je i možete ga konzumirati na različite načine: u supama, smutiju, mafinima, salatama ili kao ukusan i zdrav prilog.

Spanać sadrži nitrate koji pomažu u snižavanju krvnog pritiska i na taj način podržavaju zdravlje srca.

spanac-shutterstock-274916789.jpg
Spanać sadrži nitrate koji pomažu u snižavanju krvnog pritiska. Foto: Shutterstock

Slatki krompir ili batat

Slatki krompir ili batat se često poredi sa običnim krompirom, ali su zapravo potpuno drugačiji.

Slatki krompir se ističe po sadržaju antioksidanata i beta-karotena, koji podržavaju zdravlje očiju i imunitet. 

batat.jpg
Batat samo ovlaš podseća na običan krompir, jer ima izdužen i pomalo nepravilan oblik, kao neki miks šargarepe i krompira. Foto: Shutterstock

Rukola

- Rukola je povrće bogato fitonutrijentima koji pružaju antioksidativne, antiinflamatorne i smanjuju rizik za srčane bolesti - tvrdi Šo.

Možete je jesti sirovu, u supama, salatama ili čak smutijima. Odličana je kao prilog sa malo mesa kako bi se stvorila ravnoteža i ceo obrok bio lakši.

Prenela: N.R.

Izvor: Index.hr/zdravlje.Kurir.rs