Razvijanje novih alergija kod odraslih nije neobično, posebno kod žena: Šta je važno da znate?

Za Lisu, uživanje u morskim plodovima nije bilo samo gastronomski užitak, već i deo porodične tradicije. Svako leto provodila je u Mejnu, gde su se na porodičnim okupljanjima služili ogromni tanjiri puni škampa, rakova, školjki i jastoga. Ali jednog leta, morske poslastice su joj zadale ozbiljne probleme, piše Harvard Health Publishing.

Osnovne činjenice o alergijama

Alergije nastaju kada imuni sistem greškom prepozna bezopasnu supstancu - poput hrane, polena, dlake kućnih ljubimaca, grinja ili lekova - kao pretnju. Kada telo ponovo naiđe na taj alergen, pokreće reakciju. Simptomi variraju od kijanja, suznih očiju i kašlja, preko svraba i osipa, do povraćanja i problema sa disanjem.

Prema podacima američkog CDC-a, skoro trećina odraslih ima sezonske ili alergije na hranu, pri čemu sezonske alergije, izazvane polenom, čine najveći deo.

Alergije na hranu u odraslom dobu

Naučnici sve više proučavaju vrste alergija koje se mogu javiti kasnije u životu. Alergije na hranu češće se pojavljuju kod odraslih nego sezonske alergije. Prema istraživanju iz 2018. godine, objavljenom u časopisu Annals of Allergy, Asthma and Immunology, morski plodovi su najčešći uzrok novih alergija kod odraslih.

Istraživanje je pokazalo i da skoro polovina ljudi koji već imaju neku alergiju na hranu razvije još jednu u odraslom dobu, dok je četvrtina ispitanika alergije razvila tek kasnije u životu. Posle morskih plodova, najčešći alergeni kod odraslih su mleko, pšenica, orašasti plodovi i soja.

Zašto se alergije javljaju kasnije u životu?

Razlog zbog kojeg neki ljudi razvijaju alergije, bilo u detinjstvu ili kasnije, dok drugi nikada nemaju problema, i dalje nije potpuno jasan. Najverovatnije se radi o složenoj interakciji gena i okoline, kaže dr Ernandez.

Čini se da je manja izloženost potencijalnom alergenu, poput morskih plodova koje većina ljudi jede samo povremeno, jedan od faktora zašto se alergija može pojaviti iznenada.

Nestajanje alergija

Dobra vest je da alergije ponekad mogu i da nestanu. Kod nekih ljudi, alergija koja ih je mučila godinama može jednostavno da prestane da izaziva probleme. Ovo se verovatno dešava zbog smanjenja aktivnosti imunog sistema u srednjim godinama, objašnjava dr Ernandez.

Na primer, oko 30 odsto ljudi koji su alergični na kikiriki s vremenom izgube simptome, dok oni sa polenskim alergijama obično primećuju slabije reakcije kako godine prolaze.

Kako prepoznati alergiju?

Prepoznavanje nove alergije zavisi od njene vrste. Na primer, simptomi alergije na dlaku kućnih ljubimaca mogu se lako zameniti sa prehladom, jer uključuju kijanje, curenje nosa i suzne oči. Međutim, ako simptomi nestaju nekoliko sati nakon što ste napustili okruženje sa alergenom, to može da bude znak alergije, a ne prehlade.

Alergije na hranu, s druge strane, obično se manifestuju vrlo jasno. Simptomi poput povraćanja, osipa ili otoka javljaju se svaki put kada pojedete određenu namirnicu i to u roku od nekoliko minuta.

Šta preduzeti?

Kod polenskih i alergija na kućne ljubimce, možete pokušati s preparatima koji se izdaju bez recepta, poput antihistaminika ili sprejeva za nos na bazi steroida. Ako vam to olakšava simptome, obratite se svom lekaru da biste potvrdili sumnju.

Za alergije na hranu, poseta alergologu je ključna. On može da sprovede testove ili izazove kontrolisanu reakciju u sigurnim uslovima, kako bi utvrdio na šta ste tačno alergični.

- Reakcije na hranu mogu da budu vrlo ozbiljne, zato nije bezbedno da sami pokušavate da sebi postavite dijagnozu - upozorava dr Ernandez.

Pripremila: N.L.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs