3 načina da se uspori starenje i produži životni vek u 2025. godini: Smanjuju rizik od gojaznosti, bolesti srca i kostiju
Većina nas se verovatno nada da ćemo moći da živimo dug život - i da ćemo možda moći da ostanemo što je moguće duže zdravi. Međutim, koji su glavni faktori koji bi nam mogli pomoći da produžimo dugovečnost i poboljšamo naše zdravlje?
Istraživanje objavljeno u poslednjih 12 meseci ukazuje na tri jasna faktora koji utiču na dugovečnost: ishrana, vežbanje i društveni život.
Donošenje zdravih odluka u vezi sa ova tri faktora može biti ključno za dug, ispunjen život kom težimo, a pošto nikada nije kasno da počnemo sa pozitivnim promenama, sada je dobar trenutak da zdravlje bude glavni prioritet.
Koji izbori u ishrani mogu produžiti životni vek?
Brojne studije su naglasile važnost ishrane za sve aspekte zdravlja, a dokazi da zdrav izbor ishrane može da produži dugovečnost se sve više gomilaju.
Crveno meso - Mnoge od tih studija su povezale konzumaciju crvenog mesa sa razvojem nekoliko hroničnih stanja, uključujući kolorektalni i druge vrste raka, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i demenciju.
Stoga i nije iznenađujuće da je istraživanje objavljeno u BMJ Global Health u aprilu 2024. pokazalo da bi zamena crvenog mesa, poput govedine, za ribu, mogla sprečiti između 500.000 i 750.000 smrtnih slučajeva do 2050. godine.
Količina soli - Još jedno važno pitanje za zdravu ishranu je količina soli u našoj hrani. Druga studija iz aprila 2024. godine, objavljena u Annals of Internal Medicine, naglašava da upotreba zamene za so umesto obične kuhinjske soli može pomoći u smanjenju rizika od smrti od kardiovaskularnih bolesti, kao i smrti od svih uzroka.
Mediteranska dijeta - Pregled dokaza objavljenih u Nutrients u avgustu 2024. ukazuje da povremeni post, mediteranska dijeta i ketogena (keto) dijeta imaju koristi u smislu usporavanja procesa starenja.
Prema mišljenju stručnjaka, čini se da ove dijete pozitivno utiču na telesne mehanizme vezane za popravku ćelija, upalu i metabolizam.
- Želimo da uključimo povrće, voće, skrob - kao što su integralne žitarice, mahunarke i krompir, kao i nemasne proteine, masnu ribu i biljne masti kao što su orasi, semenke, avokado, masline i maslinovo ulje. Jedite manje visoko obrađenih grickalica, masno meso uključujući slaninu i kobasice, šećer i druge rafinisane ugljene hidrate - rekla je Moli Rapozo, registrovani dijetetičar nutricionista
Kako vežbanje usporava starenje?
Još jedna ključna navika za dugovečnost, kao što su istraživanja iznova pokazala, jeste vežbanje.
Studija objavljena u British Journal of Sports Medicine u novembru 2024. otkrila je da bi, ako bi pojedinci stariji od 40 godina hodali svaki dan koliko i fizički najaktivniji od svojih vršnjaka, mogli da dodaju oko pet godina na njihove živote.
- Bavljenje fizičkom aktivnošću može dovesti do poboljšanog očuvanja gustine kostiju, poboljšanja snage, smanjenja telesne masti i boljeg kardiovaskularnog zdravlja. Takođe može dovesti do poboljšanja raspoloženja i kognitivnih funkcija. Poboljšanje stvari poput otkucaja srca, krvnog pritiska ili količine viška telesne masti može pomoći da se smanji napor srca mora da pumpa krv kroz telo - rekao je Kristofer Šnebl, lekar sportske medicine
Vežbanje takođe može pomoći da se preokrene starenje smanjujući nakupljanje masti u mišićnom tkivu, pokazalo je istraživanje sprovedeno i na modelima miševa i na ljudima, čiji su rezultati objavljeni u Nature Aging Trusted Source u aprilu 2024.
Aktivan društveni život takođe je ključ dugovečnosti
Međutim, dobro zdravlje i dug životni vek zavise više od ishrane i vežbanja. Istraživanja nastavljaju da pokazuju da je kvalitet našeg društvenog života takođe faktor dugovečnosti.
Već postoji mnogo dokaza koji povezuju usamljenost sa većim rizikom od hroničnih bolesti i rane smrti, a nedavne studije su dodale ove dokaze.
Studija objavljena u The Lancet's eClinical Medicine Trusted Source u julu 2024. pokazala je da se starije osobe koje se osećaju hronično usamljeno suočavaju sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Tačnije, učesnici studije koji su izjavili da se osećaju usamljeno imali su čak 25 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar u poređenju sa vršnjacima koji su se osećali više društveno povezanima.
Studija obavljena JAMA Netvork Open Trusted Source u januaru 2024. godine, zaključila je da bi smanjenje socijalne izolacije moglo smanjiti rizik od smrtnosti, posebno kod ljudi sa gojaznošću.
Deljenje obroka sa porodicom, odlazak u šetnju sa prijateljem i jednostavno ulaganje dodatnog napora da ostanemo u kontaktu sa ljudima do kojih nam je stalo može biti pozitivna promena koja nam je svima potrebna u godini koja je pred nama.
Prenela: O.M.
Izvor: medicalnewstoday.com/Zdravlje.Kurir.rs
Zašto zimi raste rizik od kamena u bubregu? Dva su najčešća uzroka, a ovo su načini da se zaštitite