Veza hormona i zdravlja srca: Šta bi svaka žena trebalo da zna, posebno kada uđe u menopauzu

Srce je organ koji je pod najvećim opterećenjem u ljudskom telu. Ono radi neprekidno, i danju i noću, tokom celog ljudskog života. Na njegov rad značajno utiče adrenalin (koji većim delom sintetizuje srž nadbubrežnih žlezda), jer ubrzava rad srca. Ovo je neophodno pri napornom fizičkom radu, uzbuđenju ili opasnosti. Povećanje srčane frekvencije je racionalno, ne prebrzo, kako bi se sačuvalo dovoljno vremena za punjenje srca krvlju, a to je vreme između dva srčana otkucaja. Ubrzanjem srčane frekvencije, telu se obezbeđuje dovoljna količina krvi sa kiseonikom i hranjivim materijama.

Hipertireoza

Hormoni štitne žlezde T4 (tetraijodtironin) i T3 (trijodtironin) utiču na rad srca tako što povećan nivo hormona, u slučaju pojačane funkcije štitne žlezde (hipertireoza), značajno povećava broj srčanih otkucaja. Tada se, u mirovanju, umesto normalnog raspona srčanih otkucaja od 60 do 100 u minutu, javlja ubrzan puls, čak do 140 otkucaja u minutu, pa i više. Puls brži od 100/min se naziva tahikardija. U hipertireozi, uz tahikardiju, menja se i krvni pritisak, sistolna (gornja) vrednost se značajno podiže, a dijastolna (donja) vrednost opada, što dovodi do takozvanog divergentnog krvnog pritiska.

Hipotireoza

Sa druge strane, slabija funkcija štitne žlezde (hipotireoza) sa smanjenim vrednostima hormona štitne žlezde, dovodi do usporenog pulsa, koji u mirovanju može da bude i značajno ispod 60/min. Takve niske vrednosti pulsa nazivamo bradikardija. U hipertireozi su svi telesni procesi ubrzani, dok su u hipotireozi usporeni, pa se tako ponaša i srce.

Estrogen i progesteron

Ženski polni hormoni, estrogen i progesteron, sintetizuju se u jajnicima. Njihova sinteza i nivo u krvi u ranom detinjstvu je vrlo mali, tek dovoljno da definiše pol. Estrogeni i progesteron kod žena (kao i testosteron kod muškaraca) značajno rastu u pubertetu i dostižu vrhunac u reproduktivnom periodu. 

Važnost holesterola

Zanimljivo je naglasiti da oba hormona u jajnicima žena nastaju iz holesterola. Dakle, široko rasprostranjeno mišljenje da je holesterol u ljudskom telu samo štetan i da izaziva zapušenje krvnih sudova nije tačno. Naime, membrana svake ljudske ćelije sadrži holesterol, koji je osnovni materijal od kojeg počinje sinteza kortizola u kori nadbubrežnih žlezda, hormona bez kojeg nema života. Holesterol takođe služi kao osnova za sintezu estrogena i progesterona u jajnicima žena i testosterona u testisima muškaraca, polnih hormona bez kojih nema reprodukcije.

Hormonska kontracepcija i menopauza

U reproduktivnom periodu, estrogeni se najviše sintetišu u prvom delu menstrualnog ciklusa, kako bi došlo do ovulacije i moguće oplodnje. Progesteron se luči u drugom delu ciklusa i ima zadatak da sačuva oplođeno jajašce.

S godinama, sinteza estrogena i progesterona opada - žena ulazi u menopauzu, a godinu dana nakon poslednjeg ciklusa i u postmenopauzu. Tu mogu da se jave neprijatni simptomi, kao što su valunzi, noćno znojenje, glavobolje, zaboravnost, vrtoglavice i mnoštvo drugih. Što zbog pada nivoa hormona jajnika, a što zbog manje fizičke aktivnosti, javlja se i osteoporoza.

Za smanjenje simptoma menopauze koristi se hormonska supstituciona terapija koja sadrži estrogen i progesteron.

Stajališta o hormonskoj terapiji

Nakon mnogobrojnih istraživanja, došlo se do sledećih gledišta o hormonskoj terapiji:

• Povoljni efekti uključuju smanjenje vazomotornih simptoma (talasi vrućine, znojenje, vrtoglavica), osteoporoze, urogenitalne atrofije, kao i poboljšanje seksualnog života i kvaliteta života.
  Nepovoljni efekti uključuju rizik od raka dojke (posebno ako u porodici ima slučajeva karcinoma dojke), tromboze, embolije, a postoji i veća učestalost upale žučne kesice.

Srce u menopauzi

Istina je da je infarkt u srednjim godinama češći kod muškaraca, dok estrogeni imaju zaštitnu ulogu kod žena tokom reproduktivnog perioda. U starijem životnom dobu, srčani udari su češći kod žena.

To je delimično zbog opuštanja, sedentarnog načina života i gojaznosti, što povećava nivo masti u krvi, dovodi do šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, i nije samo rezultat opadanja nivoa estrogena.

Dvojni efekat supstitucione terapije

Postavlja se pitanje zašto žene u postmenopauzi ne bi koristile estrogen kao zaštitu od kardiovaskularnih problema? Nažalost, efekat hormonske terapije na kardiovaskularni sistem je dvojak.

Nema dokaza da hormonska terapija povoljno utiče na srce u tolikoj meri da prevaziđe rizike svojih nuspojava. Štaviše, u nizu istraživanja se je pokazao porast "kardiovaskularnih događaja" uz njihovu primenu. Postoji apsolutna kontraindikacija za primenu kod koronarne bolesti (angine pektoris, stanje nakon infarkta miokarda) i kod neregulisanog arterijskog pritiska.

Takođe, strah od raka dojke kod žena često je veći od straha od infarkta srčanog mišića, zbog čega mnoge odbijaju ovu terapiju.

Pripremila: N.L.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs