8 pitanja koja mogu da vam spasu život: Postavljajte ih sebi da biste ove godine bili zdraviji

Koliko se često krećem?

Nedavno objavljena studija u ukazuje da do četiri minuta intenzivnog vežbanja dnevno, bilo da je to brzo hodanje uz stepenice ili nošenje teških torbi iz kupovina, može da prepolovi rizik od srčanog udara kod žena srednjih i starijih godina.

Ako se budemo kretali nešto više nego do sada, to je već odlična polazna tačka.

Kako brinem o svom probavnom traktu?

Potrebno je da vodimo računa o svim onim „pratiocima” koji žive u nama, jer oni kontrolišu više aspekata našeg zdravlja.

Povećajte količinu vlakana koju jedete i neka vam ishrana bude što raznovrsnija, kako po vrsti hrane, tako i po izgledu – dakle i boji. Dobro je dodati još crvene, plave i tamno ljubičaste, jer boja voća i povrća je u korelaciji sa polifenolnim antioksidativnim kapacitetom hrane, koje su prirodne hemikalije protiv upale.

Druge vrste bakterija napreduju na drugim, različitim tipovima prebiotičkih vlakana, tako da dobijanje te raznolikosti znači da možete da podržite raznoliku zajednicu mikroba.

Da li dajem prednost spavanju?

Svaki pojedinačni sistem je uključen u domino efekat sna.

Na primer, nedovoljno sna povećava hormon gladi grelin i smanjuje hormon sitosti leptin, zbog čega se prejedate, tako da dobijate na težini, a šećer u krvi skače, što utiče na nivo energije.

Sve u svemu, dobar san može da održi sve u skladu.

Koliko puta godišnje sam prehlađen?

U zavisnosti od načina života i starosti, ali između dve i četiri prehlade godišnje kod odraslih je uobičajena brojka.

Da biste bili sigurni da je vaš imuni sistem maksimalno optimizovan, dajte prednost spavanju, jer je nedostatak sna povezan sa supresijom imunog sistema.

Uverite se da imate adekvatan unos hrane koja podržava vaš mikrobiom, jer su creva najveći deo vašeg imunološkog sistema. Uzimajte suplemente vitamina D od oktobra do marta, jer pomaže u regulisanju imuniteta.

Hronični stres može uticati na imuni sistem, pa razmislite da li u vašem životu postoje stresori koje možete ublažiti.

Ostanite aktivni i uverite se da ste adekvatno hidrirani – veliki deo vašeg imunološkog sistema, limfnog sistema, zavisi od nivoa hidratacije za transport svih hemikalija i citokina kroz telo.

Konačno, svedite na minimum izloženost patogenima, pa ako znate da je neko bolestan, nemojte se družiti s njima i izbegavajte mesta sa velikim brojem ljudi u sezoni gripa.

Šta ne smem da ignorišem?

Pridržavajte se pravila „tri“: ako su se javili novi simptomi, ako je došlo do promene simptoma koja traje već neko vreme, ili ako postoji kombinacija simptoma, trebalo bi da odete lekaru.

Većina nas ne praktikuje preventivne pregleda onoliko često koliko bi trebalo. Žene bi trebalo da rade samopregled dojki, idu na skrining grlića materice i mamografiju, a muškarci na pregled prostate i testisa.

Ali čak i provera stolice treba da bude rutinska stvar. Ona nam može otkriti gomilu stvari, na primer, da li konzumiramo dovoljno vlakana, ili ako više pluta ili je masnija, znači da smo netolerantni na neku hranu.

Miris stolice nam takođe može dati znak upozorenja; volumen i boja su važni, kao i da li ima krvi – i da li je tamnocrvena, svetlo crvena, crna. Ako dođe do promene u odnosu na uobičajen izgled, uradite analizu.

Odakle dobijam zdravstvene savete?

Na internetu, većina registrovanih organizacija koje se bave zdravljem imaju tačne informacije. Takođe, sve državne zdravstvene institucije imaju tačne i ažurne osnovne informacije.

Međutim, društvene mreže su često prepune neproverenih informacija i saveta, a algoritmi su podešeni tako da će do nas najpre doći objava sa najviše pregleda, bez obzira da li su podaci tačni ili ne.

Šta da radim da zaštitim svoj mozak?

Postoji korelacija između hroničnog nedostatka sna i povećanog rizika od neurodegeneracije, jer se proces čišćenja toksičnih proteina koji se akumuliraju u našem mozgu dešava tokom spavanja.

Društvena izolacija ima prilično jaku korelativnu vezu sa depresijom i lošim raspoloženjem, pa ostanite u kontaktu sa voljenim osobama.

Studije su pokazale da kućni ljubimci poboljšavaju raspoloženje – ne samo mačke i psi, već i kornjače.

Dugoročno, naurolozi naglašavaju da imamo sposobnost da ublažimo sve oblike neurodegeneracije, jer imamo ogromnu kognitivnu rezervu.

Naučite nešto novo, kao što je jezik, bavite se hobijem, čitajte knjige – sve je to dobro za jačanje kognitivnih rezervi.

Koje navike utiču na moje zdravlje?

Znamo da alkohol, pušenje i cigarete nisu dobri za nas, ali kada je u pitanju hrana, uglavnom se pažnja usmerava na ishranu dece.

U idealnom svetu, svi bismo kuvali i pripremali obroke svakodnevno, koji bi bili hranljivi, bogata vlaknima, proteinima i mikronutrijentima, i bez konzervansa, ali ne mogu svi da priušte to, niti imaju vremena.

- Ali ako se pridržavamo ovih nekoliko stvari – dajemo prednost spavanju, krećemo se što više možemo, čitamo, ostavljamo cigarete, smanjujemo alkohol – pa ako i jedemo neku brzu hranu, to zaista nije toliko važno - napominje dr Rajan.

Prestanite da brinete o malim stvarima kojima vas mediji i društvene mreže plaše, kao što su ulja semenki ili veštački zaslađivači – to vam neće narušiti zdravlje. 

Saznajte nešto više o navikama koje loše utiču na vaše zdravlje.

Prenela: N.R.

Izvor: Rts.rs/Zdravlje.Kurir.rs