Kada leukociti skaču, a kada padaju? Prepoznajte opasne promene i šta one znače za vaše zdravlje

Leukociti ili bela krvna zrnca (WBC - White Blood Cell) imaju vitalnu ulogu u imunološkom sistemu, u očuvanju zdravlja i borbi protiv bolesti. Proizvode se ne samo u krvi, već i u limfnom sistemu. Proizvodi ih koštana srž i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze. Za razliku od eritrocita, leukociti imaju jezgro i složeniju strukturu.

• Granulociti, koji su deo urođenog imunog sistema. Proizvode se od matičnih ćelija u koštanoj srži, a dele se na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Oni učestvuju u alergijskim reakcijama i borbi protiv infekcija.
  Limfociti imaju ključnu ulogu u imunom odbrambenom sistemu organizma.
  Monociti pri bubrenju postaju makrofagi, te se na taj način bore sa infekcijama i štite od bakterijskih mikroorganizama.

Kako bi se odredio broj leukocita neophodno je da se uradi krvna slika, kao i diferencijalna krvna slika.

Referentne vrednosti 

Normalan broj leukocita kod odraslih iznosi između 4.000 i 11.000 leukocita po mikrolitru krvi (4-11 x 10⁹/L). Kod dece su ove vrednosti nešto više, a kod novorođenčadi mogu iznositi i do 30.000 leukocita po mikrolitru.

Povišen broj leukocita

Povišen broj leukocita je stanje poznato kao leukocitoza, a obično se definiše kada broj leukocita pređe 11.000 po mikrolitru krvi. Ovo može da ukazuje na različita stanja:

• Infekcije: Bakterijske, virusne, gljivične ili parazitske infekcije.
  Upale: Hronične ili akutne upale, poput reumatoidnog artritisa ili upale slepog creva.
  Stres: Fizički stres, kao što su povrede, opekotine ili intenzivna fizička aktivnost.
  Alergije: Povećan broj eozinofila u alergijskim reakcijama.
  Maligne bolesti: Leukemija ili drugi poremećaji koštane srži.
  Trudnoća: U kasnijim fazama trudnoće broj leukocita može prirodno da raste.

Veoma visok broj leukocita (npr. preko 50.000) obično ukazuje na ozbiljne probleme, poput leukemije ili sepse.

Sniženi broj leukocita 

Kada je broj leukocita manji od 4.000 po mikrolitru krvi, stanje se naziva leukopenija. Uzroci mogu da budu:

• Virusne infekcije: Poput gripa, HIV-a ili hepatitisa, koje mogu da smanje proizvodnju leukocita.
  Autoimune bolesti: Lupus ili reumatoidni artritis, gde imunološki sistem napada koštanu srž.
  Teška infekcija: Septikemija može dovesti do smanjenja leukocita jer se iscrpe zalihe.
  Nedostatak hranljivih materija: Nedostatak vitamina B12, folne kiseline ili bakra.
  Lekovi: Hemoterapija, antibiotici ili imunosupresivi mogu smanjiti broj leukocita.
  Bolesti koštane srži: Aplastična anemija, leukemija ili druge poremećaje hematopoeze.

Vrlo nizak broj leukocita (ispod 1.000) predstavlja ozbiljan rizik od infekcija i zahteva hitnu medicinsku pažnju.

Diferencijalna krvna slika

Pored ukupnog broja leukocita, diferencijalna krvna slika pokazuje udeo različitih vrsta leukocita:

• Neutrofili: Normalno čine 50-70 odsto ukupnog broja leukocita. Povišeni su kod bakterijskih infekcija, dok su sniženi kod virusnih infekcija ili hemoterapije.
  Eozinofili: Normalno čine 1-4 odsto. Povišeni su kod alergija i parazitskih infekcija.
  Bazofili: Normalno čine manje od jedan odsto. Povećani su kod alergijskih reakcija ili leukemije.
  Limfociti: Normalno čine 20-40 odsto. Povišeni su kod virusnih infekcija, dok su sniženi kod oslabljenog imuniteta.
  Monociti: Normalno čine 2-8 odsto. Povećani su kod hroničnih infekcija i autoimunih bolesti.

Kada treba obratiti pažnju?

Ako se leukocitoza ili leukopenija ponavljaju ili traju duže vreme, važno je obratiti se lekaru radi daljih ispitivanja.

Možete li povećati broj leukocita?

Uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima (naročito vitamin B12 i folna kiselina), redovan san i smanjenje stresa mogu pozitivno da utiču na broj leukocita.

Pripremila: Nataša Lazović 

Pročitajte i kada se radi prva krvna slika kod dece. 

Pogledajte i potresnu ispovest devojke koja je pobedila rak: