Šta je sindrom mrtve zadnjice? Utrnulost, bol u kukovima i leđima su prvi simptomi
„Sindrom mrtve zadnjice“, iako ne predstavlja medicinski termin, opisuje slabost mišića zadnjice, posebno gluteusa mediusa, koja može biti uzrokovana prekomernim sedenjem.
Dugo sedenje može dovesti do toga da ovaj mišić postane neaktivan, što može uzrokovati bol i druge probleme u telu.
Glavni uzrok ovog sindroma je nedostatak fizičke aktivnosti. Iako nije formalno dijagnostikovan, ovaj problem se odnosi na poremećaje tetive gluteusa mediusa i može biti povezan sa bolnim stanjima u kuku i leđima.
Šta uzrokuje "sindrom mrtve zadnjice"?
Sindrom mrtve zadnjice nastaje zbog slabosti gluteusnih mišića, posebno gluteus medius (mišić zadnjice).
Glavni uzrok je sedentarni način života, kada mišići postanu „lenji“, što dovodi do bolova u kuku, kičmi i kolenima.
Previše sedenja može izazvati stezanje fleksora kuka (grupa mišića koji omogućavaju savijanje kuka), čime se opterećuju ekstenzori kuka.
Slabost gluteus medius mišića utiče na stabilnost karlice, što može izazvati bol i nesklad u hodu. Mišići postaju umorni i ne mogu podneti opterećenje, što dovodi do bolova i povreda.
Kako se oseća "sindrom mrtve zadnjice"?
Sindrom mrtve zadnjice izaziva bol u kuku, posebno sa strane, koji može biti hroničan i iscrpljujuć.
Osobe sa ovim stanjem često osećaju umor u kukovima, a bol može podsećati na bol izazvan ukleštenim nervom.
Bolovi su obično tupog karaktera, a pritisak na područje kuka može izazvati dodatnu nelagodnost.
Koja grupa ljudi je posebno ugrožena?
"Sindrom mrtve zadnjice" najčešće pogađa radnike koji dugo sede, ali i osobe sa smanjenom pokretljivošću zbog bolesti, povreda ili oporavka od operacije.
Ovo stanje se takođe javlja kod sportista, posebno trkača koji ne praktikuju treninge snage ili vežbe za poboljšanje ravnoteže.
Ovaj sindrom se uglavnom pojavljuje kod osoba srednjih godina, češće kod žena nego kod muškaraca.
Prosečna starost pacijenata je oko 54 godine, a većina ima indeks telesne mase koji je u kategoriji prekomerne težine.
Kako sprečiti "sindrom mrtve zadnjice"?
Nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do ovog sindroma, ali ciljane vežbe koje poboljšavaju ravnotežu mišića, snagu jezgra i pravilnu pokretljivost mogu ga sprečiti.
Dr Tambar savetuje više kretanja, korišćenje stola za stajanje umesto sedenja i svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću.
Dr Džonson preporučuje vežbe poput preklopa, hoda u preklopu, bočnog podizanja nogu, čučnjeva i iskoraka tri do četiri puta nedeljno kako bi se ojačali glutealni mišići.
Preklop je vežba koja podrazumeva savijanje trupa unapred dok su noge u ravni, s ciljem istezanja donjeg dela leđa i zadnjih mišića nogu.
Važno je koristiti pravilnu formu kako bi se izbegli pogrešni obrasci pokreta. Počnite sa 2-3 seta po 10 ponavljanja i postepeno povećavajte opterećenje.
Redovno ustajanje od stola je ključno za zdravlje leđa i kukova. Preporučuje se podsetnik da ustanete i pomerite se ili istegnete svakih 20 minuta.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
· Reaguj
Sindrom hroničnog umora u drastičnom porastu nakon pandemije: Oni koji su preležali kovid imaju 7,5 puta veći rizik da razviju simptome