Da li stres može izazvati visok nivo holesterola? Stručnjak objašnjava šta se zaista dešava u vašem telu kada ste izbačeni iz ravnoteže

Normalno je osećati stres u izazovnim, neprijatnim ili nepoznatim situacijama. Telo aktivira reakciju „bori se ili beži“, pripremajući vas da se suočite sa pretnjom ili da pobegnete od nje. Vaš puls se ubrzava, srce kuca brže, a disanje postaje intenzivnije. To je korisno ako se suočavate sa metaforičkim gladnim lavom. Međutim, u savremenom životu reakcija na stres ponekad može da deluje protiv nas, a ne za nas.

Postoji nekoliko načina na koje stres može podići holesterol. Široko govoreći, postoje dva tipa stresa: akutni i hronični. Akutni stres je ono što osećate na trenutak, na primer, kada vam se neko ispreči u saobraćaju. Kada se to dogodi, vaš ukupni holesterol raste, makar i privremeno.

- Stres može imati razne efekte na telo, uključujući promene u metabolizmu holesterola - kaže Mehrdad Ghahramani, kardiolog sa Univerzitetskog zdravstvenog sistema u Majamiju.

Evo kako se to dešava:

- Stres uzrokuje da mozak pokrene oslobađanje adrenalina (epinefrina) i kortizola, dva hormona koja pripremaju telo za borbu ili beg. Ubrzavaju rad srca, stimulišu oslobađanje glukoze (energije) i masnih kiselina u krvotok, a šalju dodatnu krv u mozak. Jedan od efekata kortizola i adrenalina je „hemokoncentracija“, pri čemu krv postaje gušća i manje vodenasta; ovo momentalno podiže nivo holesterola - objašnjava Eric Ascher, lekar porodične medicine u bolnici Lenox Hill u Njujorku.

Kada stres prođe i ponovo možete da se opustite, nivo holesterola se vraća na početnu vrednost.

Prava briga kada je reč o holesterolu je hronični stres, koji može nastati usled stalnih finansijskih briga, osećanja nesigurnosti na poslu, problema u vezama ili drugih teško rešivih problema. Ovaj tip stresa može da održi odgovor vašeg tela na stres na visokom nivou. Kao rezultat, hormoni koji rastu u stresnim situacijama ostaju povišeni. A lanac fizioloških odgovora koji je izazvao trenutni porast holesterola u akutnim stresnim situacijama postaje konstantan, što dovodi do hronično povišenog holesterola. Trigliceridi (masti u krvi koje su deo ukupnog holesterola) takođe mogu porasti jer se dodatni šećeri koji se oslobađaju u krvotok za energiju ne koriste. Ova viška energija se skladišti u telu kao trigliceridi.

- Iako akutni stres može privremeno podići nivoe holesterola, hronični stres može imati zabrinjavajući uticaj na holesterol i kardiovaskularno zdravlje - kaže dr Ghahramani.

Pročitajte:

7 činjenica koje možda ne znate o holesterolu: Ovaj test može da predvidi rizike, a radi se samo jednom u životu

Stres i zdravlje srca

Kako stres utiče na zdravlje srca? Visok nivo holesterola povećava rizik od srčanih bolesti stvaranjem naslaga od masnih materija zvane plak na zidovima arterija, uključujući koronarne arterije koje snabdevaju srce krvlju. Ako taj plak pukne ili se raspadne, može doći do srčanog udara. Takvi prekidi mogu da se dogode i u arterijama koje snabdevaju mozak krvlju, što može dovesti do moždanog udara.

Pored podizanja holesterola i triglicerida, dr Ascher ističe da hronični stres može doprineti i visokim vrednostima krvnog pritiska (hipertenziji) i visokim vrednostima šećera u krvi (hiperglikemiji).

- Svi ovi faktori su faktori rizika za povećanje plaka u arterijama i za srčane bolesti - kaže dr Ascher.

Ako već imate srčanu bolest, mentalni stres može povećati verovatnoću da doživite srčani udar ili umrete od srčane bolesti, čak iako je stanje pod kontrolom, prema studiji objavljenoj u časopisu JAMA. Jedna teorija: Nakupine plaka u arterijama ometaju normalnu kontrolu krvnog pritiska u mozgu, što dovodi do sužavanja arterija kao reakcije na stres, umesto njihovog širenja, što bi trebalo da se desi. To, zauzvrat, dovodi do blokiranja dotoka krvi u srce.

Stres i nezdrave navike

Kako stres izaziva nezdrave navike?

- Stres takođe može imati indirektne efekte na vaše srce. Kako bi se nosili sa stresom, ljudi nalaze utehu u nezdravoj hrani i nezdravim navikama. Mnogi od nas ovo dobro poznaju. Neki ljudi pod stresom mogu početi da piju više alkohola nego obično ili da zapale cigaretu. Drugi preteruju u uživanju nezdravih grickalica ili prestaju da vežbaju i postanu lenji, što dovodi do povećanja telesne težine.

Prema Američkom udruženju za srce (AHA), hronični stres može dovesti ljude do toga da preskoče uzimanje propisane terapije. Sve ove stvari mogu uticati na nivo holesterola, naškoditi srcu i povećati rizik od moždanog udara.

Šta kaže istraživanje

Istraživanje o stresu na poslu i holesterolu, objavljeno u časopisu Medicine (Baltimore), donosi i dobre i loše vesti. Istraživanje je obuhvatilo 5.000 učesnika, od kojih je svaki prošao fizički pregled, uključujući višestruke krvne testove za merenje holesterola i drugih lipida; dao je medicinsku istoriju; i bio je intervjuisan o svom poslu. Zatim su podeljeni u pet grupa prema nivou psihološkog i fizičkog stresa kojem su bili izloženi na poslu.

S jedne strane, istraživanje je pokazalo da čak i blagi psihološki stres na poslu dovodi do povišenja LDL holesterola (loš holesterol) i smanjenja HDL holesterola (dobar holesterol). Međutim, radnici koji su bili pod stresom, ali su obavljali fizički rad, imali su normalne nivoe holesterola, u poređenju sa radnicima sa stresnim kancelarijskim poslovima. Poruka: Fizička aktivnost može da pomogne u ublažavanju uticaja psihološkog stresa na nivoe holesterola.

Druga istraživanja podržavaju pretpostavku da stresom izazvani visok holesterol—bilo da je posledica posla ili drugih faktora—ugrožava vaše srce.

Naučni pregled objavljen u časopisu Frontiers in Cardiovascular Medicine pokazao je da visok holesterol izazvan hroničnim stresom povećava rizik od ateroskleroze, opasne nakupine plaka u arterijama, što može dovesti do srčanog udara i moždanog udara. A pregled objavljen u časopisu Circulation: Cardiac Imaging naglasio je da stres može biti značajan faktor rizika za srčane bolesti, kao što su visok krvni pritisak, gojaznost i dijabetes. Autori naglašavaju da smanjenje stresa može štititi srce, ali da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se utvrdili najefikasniji načini za ublažavanje njegovog uticaja.

Kako se nositi sa stresom

Možda nećete moći odmah da promenite okolnosti koje su dovele do vašeg hroničnog stresa, kao što su zdravstveni problemi ili problemi na poslu, ali možete bolje upravljati time kako reagujete na stres. „Radite stvari koje usmeravaju vašu energiju i stavljaju telo i um u korisnu funkciju - ističe dr Ascher i otkriva šta dobri izbori uključuju:

Redovno vežbajte

Stres može uzrokovati da se mnogi ljudi sklupčaju na sofi sa kesom čipsa, umesto da odu u teretanu ili odu na vožnju bicikla. Oduprite se toj potrebi i uradite nešto što će vas natjerati da se oznojite.

- Fizička aktivnost može biti efikasan način za upravljanje stresom i poboljšanje celokupnog zdravlja. Čak i kratki periodi vežbanja, poput desetominutne šetnje, mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa - kaže dr Ghahramani. 

Istraživanja pokazuju da vežbanje može imati značajan uticaj na snižavanje nivoa stresa, ali takođe može direktno uticati na nivo holesterola.

Redovno aerobno vežbanje, poput šetnje, vožnje bicikla ili plivanja, poboljšava vaš dobar HDL holesterol, dok smanjuje LDL holesterol koji začepljuje arterije, prema Cleveland Clinic. Vežbanje vam takođe može pomoći da smršate, a kako vaša telesna težina opada, vaš HDL holesterol raste. To poboljšava odnos dobrog i lošeg holesterola, što je korisno za zdravlje srca. S druge strane, sedeći način života i povećanje telesne težine doprinosi povećanju LDL holesterola.

Praktikujte tehnike opuštanja

- Duboko disanje, meditacija i joga mogu pomoći u smanjenju stresa i promovisanju osećanja smirenosti i opuštanja, kaže dr Ghahramani.

U stvari, naučna izjava AHA identifikovala je meditaciju kao potencijalni način smanjenja rizika od srčanih bolesti. AHA preporučuje redovnu meditaciju (najbolje svakodnevno) kao deo zdravog načina života. Pokušajte različite vrste i pronađite onu koja vam najviše odgovara.

Jedite zdravu ishranu

Dosadno, ali tačno: „Jedenje uravnotežene ishrane, sa puno voća, povrća, celih žitarica i nemasnih proteina, može pomoći u podršci opštem zdravlju i smanjenju nivoa stresa. 

Prioritet spavanja

Kao što je prethodno napomenuto, spavanje, stres i zdravlje srca čine povratnu spregu—za bolje i gore. Adekvatan san može vam pomoći da se nosite sa stresom, a smanjenje stresa može pomoći da bolje spavate. Dr. Ghahramani preporučuje da ciljate na sedam do devet sati spavanja noću.

Povežite se sa prijateljima

Kada se osećate preplavljeno stresom, dr Ascher preporučuje da pozovete, pošaljete poruku ili uradite video poziv sa prijateljem ili članom porodice. Socijalna podrška može vam pomoći da se bolje nosite sa stresom, kaže Američko psihološko udruženje.

Kada posetiti lekara

OK je—i neizbežno—da imate povremeni stres u svom životu. Međutim, postoje znaci koje treba da pratite koji ukazuju na pravi problem, kaže dr Ascher.

Postavite sebi sledeća pitanja:

* Da li spavam manje? Da li imam problema sa uspavljivanjem ili ostajanjem u snu?
* Da li jedem više nego obično, posebno nezdravu hranu? Ili preskačem obroke?
* Da li imam problema sa ličnim ili poslovnim odnosima?
* Da li imam problema sa završavanjem zadataka ili održavanjem fokusa?
* Da li sam izgubio interesovanje za stvari koje volim da radim?
* Da li imam manje fizičke aktivnosti nego obično?
* Da li sam postao razdražljiv?

Ako ste na bilo koje od ovih pitanja odgovorili sa „da“, možda doživljavate posledice hroničnog stresa, što može ugroziti zdravlje vašeg srca.

- To zaslužuje razgovor u ordinaciji vašeg lekara, kaže dr Ascher.

Sve što treba da znate o holesterolu: Za loše rezultate krvi nije kriva samo hrana

Izvor: Healthcentral.com/Zdravlje.Kurir.rs