Veći unos kalcijuma smanjuje rizik od raka debelog creva: Stručnjaci istakli šta je još važno za prevenciju

U najvećoj dosadašnjoj studiji o vezi između ishrane i raka creva, istraživači sa Oksfordskog odeljenja za epidemiologiju raka otkrili su da je dodatnih 300 mg kalcijuma dnevno povezano sa smanjenjem rizika od raka debelog creva za 17 odsto. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications, piše Oxford Population Health.

Nalazi su pokazali da su hrana i pića bogata kalcijumom, kao što su mleko i jogurt, povezani sa manjim rizikom od raka creva. 

Alkohol povećava rizik od raka 

Takođe je pronađena jasna veza između konzumiranja alkohola i povećanog rizika od raka debelog creva. Dodatnih 20 g alkohola (ekvivalentno velikoj čaši vina) je povezano sa 15 odsto povećanim rizikom od raka creva. Takođe, crveno i prerađeno meso bili su među namirnicama koje su povezane sa povećanim rizikom od raka creva sa 30 g više dnevno što je povezano sa povećanim rizikom od 8 odsto.

Ovo je najveća pojedinačna studija ikada sprovedena o odnosu između ishrane i raka creva i naglašava potencijalnu ulogu kalcijuma u ​​razvoju ove bolesti. Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumeli potencijalni zdravstveni efekti povećanog unosa kalcijuma u ​​različitim populacijama, rekao je dr Keren Papier, viši nutricionistički epidemiolog u Oxsford Population Health i glavni autor studije.

Važno je smanjiti i unos crvenog mesa 

Sofija Loves, iz centra za istraživanje raka u Britaniji, dodala je da je održavanje zdrave, uravnotežene ishrane, zdrave težine i prestanak pušenja jedan od najboljih načina da se smanji rizik od raka creva.

- Ovo uključuje smanjenje unosa alkohola i crvenog i prerađenog mesa i uzimanje puno voća, povrća i celih žitarica. Mlečni proizvodi takođe mogu biti deo ishrane koja smanjuje rizik od raka creva. Radujemo se daljim istraživanjima, uključujući efekte specifičnih sastojaka kao što je kalcijum, kako bismo osigurali da manje ljudi bude pogođeno ovom razornom bolešću - rekla je Loves.

Istraživači priznaju da studija ima neka ograničenja kao koncentracija uglavnom na populaciju evropskog porekla, tako da još nije poznato da li se rezultati mogu generalizovati na druge populacije, posebno na one sa uobičajenom netolerancijom na laktozu.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs