Da li bi svi rutinski trebalo da radimo testove upale? Stručnjaci s Harvarda preciziraju šta je važnije

Upala ima lošu reputaciju i to s razlogom. Ona dugotrajna doprinosi razvoju hroničnih bolesti i može da skrati životni vek. Ako se oslanjate samo na pojedine naslove u medijima, mogli biste da pomislite da bi eliminacija upale sprečila srčana oboljenja, rak, demenciju, pa čak i starenje. Nažalost, to nije tačno.

Odgovor na poslednje pitanje je da, postoje.

Testovi upale

U medicinskoj praksi koristi se nekoliko testova koji mogu da ukažu na prisustvo upale. Međutim, važno je znati da oni ne razlikuju akutnu upalu, koja se javlja kod prehlade, upale pluća ili povrede, od hronične upale koja može da bude povezana s dijabetesom, gojaznošću ili autoimunim bolestima. Razumevanje razlike između ove dve vrste upale je ključno.

Najčešći testovi za otkrivanje upale su:

• Brzina sedimentacije eritrocita (SE ili ESR) - meri koliko brzo crvena krvna zrnca padaju na dno epruvete. Kada je upala prisutna, sedimentacija je ubrzana zbog povećane koncentracije proteina u krvi. Normalne vrednosti su obično do 20 mm/h, dok vrednosti iznad 100 mm/h ukazuju na ozbiljnu upalu.
• C-reaktivni protein (CRP) - protein koji proizvodi jetra i čiji nivo raste kada postoji upala. Normalna vrednost je manja od 3 mg/L. Povišen CRP (iznad 3 mg/L) može da ukazuje na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, dok ekstremno visoke vrednosti (100 mg/L i više) ukazuju na ozbiljnu sistemsku upalu.
• Feritin - protein u krvi koji pokazuje količinu gvožđa u organizmu. Niske vrednosti ukazuju na anemiju zbog nedostatka gvožđa, dok povišene vrednosti mogu da ukazuju na upalu. Normalne vrednosti variraju, ali su obično između 20 i 200 mcg/L.
• Fibrinogen - protein uključen u zgrušavanje krvi, čiji nivo raste kada postoji upala. Normalne vrednosti su između 200 i 400 mg/dL.

Da li su testovi upale korisni?

U nekim slučajevima, ovi testovi mogu da budu od velike pomoći:

• Dijagnostikovanje upalnih stanja - Na primer, kod retke bolesti gigantocelularni arteritis, ESR je gotovo uvek visok. Ako osoba ima simptome poput jakih glavobolja i bolova u vilici, visok ESR može da ukaže na ovu bolest.
• Praćenje toka bolesti - Kod reumatoidnog artritisa, na primer, ESR i CRP se koriste za procenu aktivnosti bolesti i uspešnost terapije.

Međutim, ovi testovi nisu savršeni. Ponekad mogu da pokažu normalne vrednosti iako je upala prisutna (lažno negativni rezultati), ili ukažu na upalu i kada je nema (lažno pozitivni rezultati).

Da li bi svi trebalo rutinski da rade testove upale?

Trenutno ne postoje medicinske preporuke da se testovi na upalu rade kod svih odraslih osoba u okviru redovnih pregleda.

CRP test se ponekad koristi za procenu rizika od srčanih bolesti kod osoba koje nisu u jasno visokom ili niskom riziku, ali se pokazalo da on ne dodaje mnogo informacija u odnosu na klasične faktore rizika poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, pušenja i povišenog holesterola.

Ako upala može da bude bez simptoma, zašto se ne bismo testirali?

Istina je da hronična upala često ne daje jasne simptome. Međutim, mnogo korisniji pristup od nasumičnog testiranja je redovan zdravstveni pregled koji uključuje kontrolu faktora koji najčešće dovode do upale, kao što su:

• Gojaznost
  Dijabetes
  Kardiovaskularne bolesti (srčani i moždani udar)
  Hepatitis C i druge hronične infekcije
  Autoimune bolesti

U većini slučajeva, standardni lekarski pregledi su dovoljni da se ove bolesti prepoznaju i leče, bez potrebe za posebnim testovima na upalu.

Umesto zaključka

Testiranje na upalu ima svoje mesto u dijagnostici i praćenju određenih bolesti poput reumatoidnog artritisa. Međutim, nije definisano da bi rutinsko testiranje bilo korisno za sve. Mnogo važnije od samih testova jeste vođenje zdravog načina života i redovni medicinski pregledi koji mogu da pomognu u prepoznavanju i kontroli stanja koja uzrokuju samu upalu.

Izvor: Harvard.edu/zdravlje.kuri.rs

Pročitajte i šta pokazuje CRP u kardiologiji - interventni kardiolog otkriva kako im ova analiza pomaže u dijagnostici.