Slušaj vest

Gojaznost je složen poremećaj na koji utiče više faktora. Iako istraživanja ukazuju na povezanost između sna, navika u ishrani i dobijanja na težini, tačna uloga cirkadijalnog sistema, našeg unutrašnjeg biološkog sata, u regulisanju obrazaca ishrane još uvek nije potpuno jasna.

Međutim, novo istraživanje sa Warren Alpert Medical School sa Univerziteta Brown i Mass General Brigham identifikovalo je snažnu povezanost između cirkadijalnih ritmova, telesne mase i ponašanja u ishrani kod adolescenata. Ova uzrasna grupa je posebno važna jer njihovi obrasci ishrane mogu imati dugoročne posledice po zdravlje.

Istraživanje je pokazalo da su adolescenti koji su klasifikovani kao gojazni ili sa viškom telesne mase unosili više kalorija kasnije tokom dana u poređenju sa onima koji imaju zdravu telesnu masu.

Cirkadijalni ritmovi i njihova uloga u ponašanju u ishrani

Prema profesorki psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Brown, Mary Carskadon, glavnom istraživaču, ovi nalazi naglašavaju značajnu ulogu koju cirkadijalni ritmovi igraju u uticaju na unos kalorija kasnije tokom dana, posebno kod osoba sa višim rizikom od gojaznosti.

- Kritična priroda razvoja adolescenata u postavljanju temelja za zdravlje tokom celog života ukazuje na potrebu da se razumeju uloge koje procesi sna/budnosti i cirkadijalnog tajminga igraju u ponašanju u ishrani. Znanje koje smo stekli otvara vrata za potencijalne intervencije koje mogu poboljšati zdravlje adolescenata u budućnosti.

Rezultati su objavljeni u *Proceedings of the National Academy of Sciences*.

Razumevanje unutrašnjeg sata tela

Cirkadijalni sistem se sastoji od triliona „satova“ prisutnih u gotovo svim organima, tkivima i ćelijama, koji pripremaju organizam da se prilagodi promenljivim zahtevima tokom ciklusa dan/noć. Poznato je da se uticaj cirkadijalnog sistema razlikuje među ljudima zbog kombinacije genetskih, bihevioralnih i faktora sredine.

Prethodna istraživanja analizirala su ponašanje u vezi sa spavanjem i ishranom pomoću osećaja gladi koji su učesnici sami prijavljivali i drugih varijabli, rekao je autor studije David Barker, vanredni profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Brown.

Nekoliko faktora koji ovu studiju izdvajaju, prema Barkeru, uključuju pažljivo merenje hrane pre i posle obroka, kao i činjenicu da su ekološki i bihejvioralni uticaji bili kontrolisani dok su učesnici boravili u laboratoriji.

Kontrolisano okruženje: Bez satova, bez svetla, samo nauka

U studiji je učestvovalo 51 volonter uzrasta od 12 do 18 godina, a istraživanje je sprovedeno u Bradley Hospital Sleep Research Laboratory. Učesnici su podeljeni u tri grupe prema indeksu telesne mase. Postavljeni su na 28-časovne cikluse spavanja i budnosti — nešto duže od tipičnog 24-časovnog dana — i ostali su u kontrolisanom okruženju pri slabom svetlu dok su bili budni i u potpunoj tami dok su spavali.

Učesnici su ostali u istom prostoru tokom celog istraživanja, koje je trajalo 11 dana i 10 noći. Kako bi se kontrolisali spoljašnji uticaji na cirkadijalni ritam, istraživači su uklonili sve spoljašnje vremenske pokazatelje iz laboratorije, uključujući satove i pristup prirodnom svetlu.

Učesnicima je bilo omogućeno šest obroka u fiksnim vremenskim intervalima tokom budnog perioda, uz standardizovani meni, i mogli su da jedu koliko god su želeli. Istraživači su pratili količinu hrane koja je pojedena, kao i unos kalorija. Tokom dana, učesnici su bili praćeni od strane studenata istraživača sa Univerziteta Brown i drugih institucija, koji su im nudili mogućnosti da učestvuju u raznim aktivnostima, uključujući pravljenje rukotvorina, gledanje filmova (sa smanjenim svetlom ekrana) i igranje društvenih igara.

Kalorije kasno noću i uticaj cirkadijalnog sata

Rezultati su pokazali da promene u cirkadijalnom sistemu tokom dana i noći značajno utiču na unos hrane. U svim trima grupama, unos hrane dostigao je vrhunac u kasnim popodnevnim i večernjim časovima, a bio je najmanji ujutro, čak i kada su uzeti u obzir bihejvioralni i ekološki faktori, što pokazuje da biološki sat tela direktno utiče na količinu hrane koju ljudi unose u različitim delovima dana.

Adolescenti u grupama gojaznih i onih sa viškom telesne mase unosili su značajno više kalorija u cirkadijalnoj večeri u poređenju sa onima u grupi sa zdravom telesnom težinom.** Istraživači nisu pronašli značajne razlike u ukupnom vremenu spavanja između grupa ili unutar grupa tokom ciklusa spavanja.

Prema autoru studije, Franku Scheeru, direktoru programa medicinske hronobiologije na Brigham and Women’s Hospital, već je bilo poznato da cirkadijalni sistem utiče na glad i metabolizam. Ono što je ostalo nejasno, kako je rekao, bilo je da li cirkadijalni sistem — kada se izoluju uticaji spoljašnjih faktora poput svetla, sna i ciklusa aktivnosti — direktno utiče na unos hrane.

„Ova studija je prva koja pokazuje da unos hrane direktno reguliše naš unutrašnji biološki sat“, rekao je Scheer.

Oblikovanje budućnosti: Cirkadijalni ritmovi i upravljanje težinom

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li uticanje na cirkadijalnu kontrolu unosa hrane doprinosi promenama telesne mase, da li promene telesne mase utiču na cirkadijalnu kontrolu unosa hrane, ili kombinacija oba faktora.

Carskadon je navela da ovakvi nalazi, poput onih iz ove studije, mogu pomoći kliničarima u savetovanju adolescenata o načinima upravljanja telesnom težinom.

„Na primer, uticaj cirkadijalnog tajminga mogao bi biti modifikovan isključivanjem svetla kasno tokom dana i pojačavanjem svetlosti ujutro, posebno tokom vežbanja“, rekla je Carskadon. „To bi moglo pomoći da se ritmovi postave na bolji način—i takođe stvore zdrave navike.“

Uz buduća istraživanja, tim ima za cilj da stekne dublje razumevanje interakcija između cirkadijalnog sistema, ishrane i metabolizma, kao i mehanizama koji leže u osnovi tih odnosa, te implikacija za razvoj vremenski usklađenih intervencija u ishrani koje bi poboljšale zdravlje.

Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs