Zašto neki ljudi previše trepću? Oftalmolog otkriva najčešće okidače i kada je vreme za lekara

Svaki treptaj traje između 100 i 400 milisekundi, a prosečno oko 200 milisekundi - dakle, tek delić sekunde. Iako ne postoji precizna definicija prekomernog treptanja, stručnjaci smatraju da može da bude zabrinjavajuće ako osoba trepće više od prosečnih 14 do 17 puta u minuti, naročito ako to utiče na vid ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Oftalmolog dr Prabhakar G V, specijalista za kataraktu, rožnjaču i lasersku hirurgiju objašnjava da određena neurološka oboljenja, poput Tureteovog sindroma i Parkinsonove bolesti, mogu da izazovu nekontrolisane spazme očnih mišića, što dovodi do učestalog treptanja.

Istraživanje objavljeno 2021. godine u časopisu Movement Disorders Clinical Practice pokazalo je da treptanje kontroliše dopamin, hemijska supstanca u mozgu odgovorna za pokrete, raspoloženje i motivaciju. Naučnici su primetili da ljudi s Parkinsonovom bolešću često trepću manje nego što je uobičajeno, dok oni sa Hantingtonovom bolešću, Tureteovim sindromom ili Vilsonovom bolešću mogu treptati češće.

Osim neuroloških poremećaja, dr Prabhakar ističe da na prekomerno treptanje mogu da utiču i stres, anksioznost, nuspojave određenih lekova, pa čak i povrede oka, poput ogrebotina na rožnjači.

Među drugim čestim uzrocima su:

• Sindrom suvog oka - Nedovoljna proizvodnja suza može da izazove iritaciju, upalu i pojačano treptanje kao prirodan odgovor organizma
• Alergije - Kontakt s polenom, prašinom, dlakama kućnih ljubimaca i drugim alergenima može da izazove svrab i crvenilo očiju, što često dovodi do učestalijeg treptanja
• Naprezanje očiju - Previše vremena ispred ekrana može da uzrokuje zamor očiju, što telo pokušava da nadoknadi češćim treptanjem
• Strana tela u oku - Sitne čestice prašine ili drugih iritansa izazivaju refleksno treptanje kako bi se oko očistilo
• Blefaritis - Upala kapaka može da dovede do iritacije, suvoće i stvaranja naslaga na kapcima, što može da izazove pojačano treptanje

Da li stres može da bude uzrok?

Prekomerno treptanje ponekad može da bude povezano i sa stresom. 

- Kada su pod velikim stresom, ljudi često nesvesno razvijaju tikove i nekontrolisane pokrete, uključujući učestalo treptanje. Stres prekomerno aktivira nervni sistem i smanjuje sposobnost kontrole mišića, što može da dovede do ovakvih pojava - objašnjava dr Prabhakar.

U takvim situacijama, savetuje se opuštanje, korišćenje tehnika za smanjenje stresa i, ako je potrebno, terapijske vežbe ili lekovi.

Uticaj ekrana i kako ga ublažiti

Dugotrajno gledanje u ekran može da izazove suvoću očiju, jer tada nesvesno trepćemo ređe. Da bi nadoknadio izgubljenu vlagu, organizam počinje da trepće češće nego inače.

Dr Prabhakar objašnjava da je ovo posledica izloženosti plavoj svetlosti, konstantnog fokusiranja i neadekvatne osvetljenosti prostora.

Kako biste smanjili negativne efekte, preporučuje 20-20-20 pravilo - na svakih 20 minuta napravite pauzu i gledajte u nešto udaljeno 20 stopa (oko šest metara) u trajanju od 20 sekundi. Takođe, veštačke suze mogu da pomognu u vlaženju očiju.

Kako se dijagnostikuje i leči?

Da bi se utvrdio uzrok, lekari obično analiziraju istoriju pacijenta, sprovode detaljan očni pregled i, ako je potrebno, neurološke testove.

- Lečenje zavisi od osnovnog uzroka. U slučaju suvog oka, pomažu veštačke suze i dobra higijena očiju. Ako su alergije problem, antihistaminicimogu da smanje iritaciju. Kada je u pitanju zamor očiju, pravljenje pauza tokom rada na računaru i prilagođavanje osvetljenja je dobra taktika - savetuje doktor.

Ako je stres glavni krivac, tehnike opuštanja i vežbe za kontrolu stresa mogu da budu korisni. Na kraju, dr Prabhakar naglašava da je važno obratiti pažnju na simptome i reagovati na vreme kako bi se sprečile dugoročne komplikacije.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs