Koje lekove ne smete uzimati istovremeno? Sve o štetnim interakcijama i s hranom i suplementima

Lekovi uneseni u organizam, pored željenog terapeutskog dejstva, mogu da izazovu i neke neželjene, pa čak i štetne efekte. To mogu da budu blagi poremećaji poput mučnine, alergijskih reakcija na koži, pospanosti, kašlja ili bolova u stomaku, ali i ozbiljniji problemi koji zahtevaju prekid terapije, pa čak i retke, ali fatalne nuspojave koje mogu da dovedu do smrtnog ishoda.

Kako se povećava broj lekova koje pacijent uzima, raste i rizik od interakcija. Pored lekova, uzrok interakcije mogu da budu i dodaci ishrani ili određene namirnice.

Istovremeno uzimanje više lekova može da bude korisno, ali je važno izbegavati neracionalno i bespotrebno prepisivanje medikamenata (tzv. polipragmazija), naročito kod starijih osoba koje imaju više hroničnih bolesti.

Kakve interakcije mogu biti?

Rezultati interakcija lekova mogu da budu različiti i zavise od vrste interakcije i kombinacije lekova:

• Dejstvo jednog leka pod uticajem drugog može da se pojača, što može da dovede do nuspojava ili toksičnosti.
  Interakcija može da smanji efekat leka, čineći ga nedelotvornim.
  Takođe, mogu se pojaviti novi efekti koji se ne javljaju kada se lekovi koriste pojedinačno.

Nisu sve interakcije podjednako značajne, ali je važno koliko su klinički relevantne i koliko ozbiljne posledice mogu da izazovu. Klinički značajne interakcije, odnosno kombinacije lekova koje ih izazivaju, trebalo bi izbegavati kada god je to moguće ili ih primenjivati uz poseban oprez i nadzor lekara.

Kombinacije koje treba izbegavati

Kada jedan lek utiče na apsorpciju, distribuciju, metabolizam ili izlučivanje drugog leka, može da dođe do promene njegove koncentracije u organizmu, što utiče na njegovu efikasnost i bezbednost. Ova vrsta interakcije naziva se farmakokinetičkom.

• Primer: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen ili diklofenak), koji se koriste za ublažavanje bolova, mogu da povećaju koncentraciju varfarina (leka za sprečavanje zgrušavanja krvi) i tako povećaju rizik od krvarenja.
  Primer: Ako se tetraciklinski antibiotici uzimaju s mlekom ili lekovima koji sadrže metalne jone (kalcijum, magnezijum, aluminijum), poput antacida, formiraju se jedinjenja (kelati) koja smanjuju apsorpciju antibiotika i smanjuju njegovu efikasnost.
  Primer: Određene namirnice mogu da ometaju apsorpciju lekova - većinu antibiotika treba uzimati najmanje sat vremena pre ili dva sata nakon obroka.
  Primer: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu da smanje efekat lekova za snižavanje krvnog pritiska, što može da dovede do njegovog povećanja.

Druga vrsta interakcija dešava se kada se dva ili više lekova "takmiče" za isti receptor, odnosno kada dejstvo jednog leka menja prisustvo drugog na mestu delovanja. Ove interakcije nazivaju se farmakodinamičkim i mogu da budu sinergističke (pojačavaju dejstvo) ili antagonističke (smanjuju dejstvo).

• Primer: Kada se uzmu dva leka sa sličnim dejstvom, može da dođe do jačanja nuspojava.
  Primer: Ako pacijent nehotice uzme dva leka s istim aktivnim sastojkom - jedan koji mu je prepisao lekar i drugi koji je kupio bez recepta - može da dođe do predoziranja. Ovo je posebno često kod kombinovanih lekova koji imaju različite nazive, ali sadrže iste sastojke.
  Primer: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen) mogu da smanje efekat diuretika (npr. hidrohlorotiazida ili furosemida), što dovodi do zadržavanja soli i tečnosti u organizmu.
  Primer: Beta blokatori (npr. propranolol), koji se koriste za lečenje visokog pritiska i srčanih bolesti, mogu da ponište dejstvo beta agonista (npr. salbutamol za lečenje astme), jer oba deluju na iste receptore - jedan ih blokira, a drugi aktivira.

Interakcije sa biljnim lekovima

I biljni preparati, iako se smatraju prirodnim i bezbednim, mogu da izazovu interakcije s drugim lekovima.

• Primer: Kantarion (gospina trava), koji se koristi za ublažavanje simptoma blage do umerene depresije, može da ubrza metabolizam određenih lekova u jetri (varfarina, oralnih kontraceptiva, antiepileptika…), čime smanjuje njihovu koncentraciju i čini ih manje efikasnim.
  Primer: Preparati sa valerijanom ne bi trebalo da se koriste zajedno sa lekovima za spavanje.

Kako izbeći interakcije lekova?

• Ako koristimo više lekova zbog različitih zdravstvenih tegoba i lečimo se kod više lekara, važno je obavestiti ih o svim medikamentima koje uzimamo.
• Najveći rizik za štetne interakcije imaju lekovi iz sledećih grupa: antikoagulansi, sedativi, antidepresivi, lekovi za srce, visoki krvni pritisak i epilepsiju.

Pravila ispravne primene lekova

Da bi lek delovao pravilno i bezbedno, važno je da ga uzimate prema uputstvu lekara ili farmaceuta. Nikada ne menjajte dozu na svoju ruku i ne prekidajte terapiju bez konsultacije sa stručnjakom. Takođe, obavezno proverite moguće interakcije sa drugim lekovima, suplementima i hranom kako biste izbegli neželjene posledice.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs