Šta je hiperpireksija i kako se leči? Visoka temperatura je hitan medicinski slučaj

Normalna telesna temperatura obično iznosi do 37 °C. Prosečna oralna temperatura je 37 °C (mereno u usnoj šupljini), dok je u mirovanju normalni opseg između 36 °C i 37,3 °C.

Naporne vežbe mogu povećati telesnu temperaturu na nekoliko sati. Pokazalo se da ragbi igrači imaju rektalnu temperaturu (temperature merene u anusu) posle meča preko 39 °C, a neki maratonci su imali rektalnu temperaturu iznad 40 °C.

Povišena telesna temperatura i infekcije

Povišena telesna temperatura je korisna kada telo bori protiv infekcije, dok normalne ili niže vrednosti uz loše opšte stanje mogu ukazivati na iscrpljenost organizma.

Strah od „upale pluća“ još uvek je prisutan zbog tuberkuloze, ali kada temperatura pređe 39 °C i ne padne konvencionalnim metodama, vreme je za hitnu reakciju i posetu lekaru kako bi se utvrdio uzrok i sprovela odgovarajuća terapija.

Šta je hiperpireksija?

Temperatura koja prelazi 40°C naziva se hiperpireksija i hitan je slučaj koji se mora lečiti u bolničkom okruženju. Naime, ako tako visoka temperatura traje dovoljno dugo, može dovesti do oštećenja mozga. I nisu samo infekcije te koje izazivaju tako visoku temperaturu.

Uzroci hiperpireksije mogu biti:

• Infekcije
• Pregrevanje tela usled toplotnog udara – kada osoba dugo boravi na suncu bez odgovarajuće odeće i bez dovoljno vode.
• Osobe koje nose zaštitnu opremu – poput vatrogasaca i radnika za uklanjanje bombi, koji mogu razviti hiperpireksiju pod određenim uslovima.

• Bolesti – u retkim slučajevima, hiperpireksiju mogu izazvati:

1. Ekstremno preaktivna štitna žlezda (oluja štitne žlezde)
2. Bolesti nadbubrežne žlezde
3. Moždani udar (ako utiče na hipotalamus, deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu).

Maligna hiperpireksija i njeni uzroci

Maligna hiperpireksija je stanje koje se anesteziolozi najviše plaše u svojoj praksi. Srećom, veoma je retko, ali zahteva veoma brze i odgovarajuće mere za snižavanje telesne temperature.

Ona obično nastaje nakon što osoba za vreme operacije primi miorelaksant ( lek koji opušta mišiće, smanjujući njihovu napetost i kontrakcije) uz anestezijski gas (najčešće halotan). Iako se maligna hiperpireksija može razviti nakon prve upotrebe ovih lekova, ljudi obično razvijaju stanje tek nakon tri izlaganja.

Sklonost malignoj hiperpireksiji je nasledna genetska osobina koja se javlja u porodicama. U tom slučaju, pacijentu se stavljaju paketi leda i daje lek dantrolen.

Drugi lekovi koji mogu izazvati maliganu hiperpireksiju (takođe veoma retko) su lekovi za lečenje psihijatrijskih bolesti. Povišena temperatura u ovom slučaju javlja se u sklopu neuroleptičkog malignog sindroma, koji, pored izuzetno povišene temperature, izaziva i poremećaj neurološkog i psihičkog stanja pacijenta i može dovesti do aritmija.

Serotoninski sindrom je potencijalno po život opasno stanje uzrokovano viškom serotonina u mozgu, često zbog upotrebe ili interakcije serotonergičkih lekova.

Uobičajeni uzroci uključuju antidepresive (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina [SSRI], inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina, inhibitori monoamin oksidaze, litijum, neki lekovi protiv bola – tramadol i rekreativni lekovi). Simptomi uključuju agitaciju, konfuziju, glavobolju, tremor, klonus (trzanje mišića), ukočenost, a u težim slučajevima može doći do povišene temperature.

Za početak, kao i kod svake povišene temperature, potrebno je:

• pokrijete celo telo hladnim oblogama (ovde se ne plašite upale pluća jer je snižavanje temperature iznad 40 °C pitanje života i smrti)
• unos tečnosti (ako je osoba pri svesti) 
• pozvati hitnu medicinsku pomoć ili prevesti osobu u hitnu pomoć

Srećom, hiperpireksija se retko javlja, pa nema potrebe za prevelikim strahom od lekova koji je mogu izazvati. Ipak, važno je paziti na toplotni udar i pažljivo koristiti lekove.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Preniska telesna temperatura takođe može biti problem. Ovo su mogući uzroci hipotermije