Muči vas nadutost stomaka posle obroka? Evo šta može biti uzrok
Govori nam Prof. dr Dragana Mijač, specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterohepatolog, sa Klinike za gastroenterohepatologiju, UKC Srbije
Nadutost je jedan od najčešćih simptoma, koji je obično prisutan kod pacijenata sa različitim poremećajima digestivnog trakta, ali se može javiti i kod potpuno zdravih osoba. Može biti uzrokovana različitim faktorima, od poremećaja crevne mikrobiote do poremećaja u motilitetu digestivnog trakta (gastrointestinalna pokretljivosti) ili preosetljivosti na određene sastojke hrane (kao što su gluten i laktuloza). Nadutost se može javiti kao izolovani simptom, ali je često praćen i brojnim drugim gastrointestinalnim tegobama, kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, osećaj rane sitosti, kao i promene u pražnjenju creva (dijareja ili zatvor).
Nadutost se može pogoršati pod uticajem hrane koja uzrokuje fermentaciju, ali i zbog hroničnog stresa i drugih spoljašnjih faktora. Zbog toga je razumevanje nadutosti, kao i njenih uzroka, postalo izuzetno važno u svakodnevnom životu.
Na pojavu nadutosti posebno utiču ishrana, fizička aktivnost, stres i stil života.
Dijeta bogata ugljenim hidratima može pogoršati tegobe kao i konzumiranje masne hrane, alkoholnih pića, gaziranih napitaka, ali i neredovna ishrana. Takođe nadutost nastaje i usled smanjene fizičke aktivnosti i sedentarnog stila života, koji utiču na smanjenu pokretljivost creva, što doprinosi zadržavanju gasova i povećanju nadutosti.
1. Osećaj punoće i nadutosti
Pacijenti opisuju osećaj pritiska ili napetosti u stomaku, koji može biti stalno prisutan ili se javlja nakon obroka. Često je izraženiji uveče, što može biti povezano sa dnevnim unosom hrane i smanjenom pokretljivošću creva tokom noći.
2. Povećanje obima struka
Kod nekih pacijenata nadutost nije samo subjektivni osećaj već postoji i primetno povećanje obima struka, što često predstavlja i estetski problem.
3. Prekomerno stvaranje i ispuštanje gasova
Zbog razlaganja nesvarenih ugljenih hidrata u debelom crevu, dolazi do povećane produkcije gasova što može izazvati i psihičku nelagodnost.
4. Bol i grčevi u stomaku
Bol se najčešće javlja zbog rastezanja crevnog zida usled skupljanja gasova.
5. Promene u pražnjenju creva
Mogu se javiti: zatvor, dijareja ili smenjivanje zatvora i dijareje.
6. Rana sitost i mučnina
Osećaj sitosti čak i nakon male količine hrane. Uz to, može se javiti mučnina, posebno nakon obroka bogatih mastima ili ugljenim hidratima.
Ishrana
Korigovanje ishrane jedan je od prvih koraka u terapiji nadutosti.
Namirnice koje sadrže ugljene hidrate najčešće dovode do nadutosti, jer oni podležu fermentaciji u prisustvu bakterija, što za posledicu ima stvaranje gasova, nadutosti i bola. Eliminaciona dijeta koja podrazumeva smanjeni unos ovih namirnica, takozvana “low FODMAPs” dijeta, se pokazala efikasnom u smanjenju tegoba kod većine pacijenata.
Cilj je da se eliminišu namirnice koje se teško vare u tankom crevu zbog čega ih bakterije razgrađuju nakon prolaska u debelo crevo, a to dovodi do pojačanog stvaranje gasova.
Praktični primeri namirnica koje treba izbegavati i zamene:
1. Izbegavati mlečne proizvode bogate laktozom: mleko, sladoled, krem sirevi
Zamene: mleko i jogurt sa niskim sadržajem laktoze, biljna mleka (bademovo, sojino).
2. Izbegavati: crni i beli luk, karfiol, brokoli
Zamene: spanać, zelena salata, tikvice, paradajz.
3. Izbegavati voće sa visokim sadržajem fruktoze: jabuke, kruške, lubenice
Zamene: borovnice, jagode, kivi, pomorandže.
4. Izbegavati žitarice i mahunarke: pasulj, leblebije, pšenica
Zamene: pirinač, proso, krompir.
Cilj je da se prepoznaju specifine namirnice koje izazivaju tegobe i da se prilagodi ishrana.
Značaj probiotskih kultura u terapiji nadutosti
Sve više se istražuju mehanizmi pomoću kojih modifikacija crevne flore može pomoći u ublažavanju simptoma nadutosti. Preporučuju se probiotske kulture, posebno soj Lactiplantibacillus plantarum kao jedan od najbolje ispitivanih u terapiji nadutosti. Klinička istraživanja su pokazala da se simptomi poput nadutosti, bola i nelagodnosti mogu smanjiti već nakon nekoliko nedelja redovne primene probiotskog soja Lactiplantibacillus plantarum.
Deluje direktno na uzrok nastanka gasova i može dugoročno da pomogne u rešavanju tegoba u poboljšavanju kvaliteta života.
Terapijske preporuke
Kombinacija ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata, upotreba probiotika i modifikacija životnog stila pokazuje najbolje rezultate u terapiji nadutosti. Pored toga, važno je izbegavanje gaziranih pića, žvakaćih guma i prejedanja. Terapijski protokoli treba da budu prilagođeni potrebama svakog pacijenta.
Praktične preporuke
1. Preporučuju se manji obroci tokom dana.
2. Adekvatan unos tečnosti, posebno vode, pomaže u regulaciji varenja.
3. Redovno vežbanje i šetnje, doprinose uspostavljanju odgovarajuće pokretljivost creva i smanjenju nadutosti.
Smernice i preporuke gastroenteroloških udruženja
Međunarodna gastroenterološka udruženja, kao sto su Rimska fondacija (Rome Foundation) i Američko gastroenterološko udruženje (AGA), dala su sledeće smernice za lečenje nadutosti kod funkcionalnih poremećaja digestivnog trakta:
1. Prvi korak - Modifikacija ishrane:
• FODMAP dijeta;
• Vođenje dnevnika ishrane kako bi se identifikovali okidači za pojavu tegoba;
2. Drugi korak - Probiotici:
• Preporuka primene specifičnih sojeva sa dokazanim efektom, poput Lactiplantibacillus plantarum
3. Treći korak - Farmakološka terapija koju prepisuje gastroenterolog
Zaključak
Nadutost predstavlja značajan problem koji se javlja kod različitih poremećaja gastrointestinalnog trakta. Razumevanje uzroka tegoba, kao i pravilno usmeravanje terapijskih intervencija, ključno je za poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
Promene u ishrani, pokazale su visoku efikasnost u smanjenju simptoma nadutosti. Uvođenje probiotika, naročito onih koji u sebi sadrže Lactiplantibacillus plantarum, predstavlja značajan pomak u ublažavanju nadutosti.
Na našem tržištu ova probiotska kultura se može naći u preparatu Flobian®.
Promo