6 navika koje loše utiču na stopala: Stručnjaci otkrivaju kako da izbegnete povrede, bolove i da koračate lako

Podolozi su podelili najčešće loše navike za koje savetuju ljudima da ih izbegavaju, zato što mogu mogu predstavljati rizik, i daju savete šta je potrebno da radite umesto toga kako biste izbegli povrede i bol.

• Redovno hodate bosi ili u obući sa nedovoljnom

Ako ste makar jednom nosili visoke potpetice, verovatno ste shvatili da mogu ozbiljno naškoditi vašim stopalima, pomerajući vašu težinu prema napred i usmeravajući mišiće u nepravilnom pravcu. S druge strane, ukoliko provodite dosta vremena bosi, ili u obući koja ne pruža dobru potporu, to takođe može dovesti do bola. Zapravo, to je razlog zašto su podolozi primetili porast učestalosti bola u stopalima, naročito plantarnog fascilitisa (upala trake tkiva koja prelazi preko lukova stopala) tokom COVID-19 karantina. Mnogi ljudi koji su ranije nosili obuću na posao i na putu do radnog mesta, odjednom veći deo dana provodili bosonogi kući.

Hodanje bez cipela nije dobro za sve, kaže Kejtlin Laube Vard, sertifikovani hirurg za stopala i gležnjeve.

Bez čvrste obuće, osobe sa ravnim stopalima ili visokim lukovima mogu biti sklonije plantarnom fascitisu, kao i sindromu preopterećenja tetiva koje podržavaju stopalo, objašnjava dr Džefri M. De Lot, hirurg podolog. 

On posebno napominje da ljudi sa ravnim stopalima imaju tendenciju da okrenu stopala prema unutra dok hodaju, što preopterećuje tetivu sa unutrašnje strane gležnja, dok ljudi sa visokim lukovima često rade suprotno, naprežući spoljašnju ž. To je samo jedan od razloga zbog kojih mnogi ljudi bolje funkcionišu sa obućom koja pruža podršku.

Što se tiče stava o jačanju stopala ako hoate to je taćno ali za kraće intervale. Na primer, dok šetate po kući 30 minuta – pod uslovom da nemate postojeće probleme sa stopalima ili bolove. Na taj način, aktivirate mišiće stopala da vam obezbede ravnotežu i stabilnost koje bi vam inače pružila obuća.

Šta da radite umesto toga: Nosite obuću koja pruža podršku i oslonac vašim stopalima svaki put kada planirate da budete na nogama duže vreme, bilo da ste unutra ili napolju. Malo šetanja bez obuće po kući je u redu, ali ako ćete biti na nogama duže vreme ili imate bolove u luku ili peti, nabavite udoban par kućnih papuča kako biste sprečili buduće probleme sa stopalima.

Doktor De Lot takođe preporučuje da nabavite par obuće koja pruža dobru podršku kada vežbate, čak i ako vežbate kod kuće. Kada skačete vašim stopalima je potrebna stabilnost i ublažavanje udaraca kako biste izbegli povrede usled preopterećenja, kao što su stres-frakture, kaže on.

• Koristite iznošene patike za trčanje ili one koje vam ne odgovaraju

Što duže koristite jedan par patika to više rizikujete da ćete se suočiti sa nelagodnostima i povredama. Razlog za to je što se mekani srednji sloj koji ublažava udarce sa vremenom splašnjava, prenoseći najveći deo pritiska na vaše noge. I spoljašnji sloj može da se istroši, što utiče na vaš hod i može izazvati neproporcionalnu napetost određenih tetiva, kao i povećati rizik od klizanja.

Trčanje u istim patikama iz godine u godinu takođe povećava šanse da vam one više ne odgovaraju. Ne samo da se obuća može deformisati s vremenom, već i dužina i širina vaših stopala mogu da se promene zbog starenja, trudnoće i promena telesne mase, kaže dr Vard.

U suprotnom rizikujete stvaranje kurjih očiju, žuljeva, bolova u prstima, pa čak i oštećenja noktiju, bilo zbog dodatnog pritiska preuske obuće, ili zbog klizanja i udaranja u prednji deo preširokih patika.

Šta da radite umesto toga: Redovno menjajte svoje patike za trćanje i vežbanje kada postanu iznošene, ili ako primetite pojavu bolova u stopalima.

Dr Vard takođe savetuje da svake godine izmerite stopala i da isprobate obuću kasnije tokom dana (kada su vam stopala blago otečena). Trebalo bi da postoji otprilike razmak širine nokta između vašeg najdužeg prsta i kraja obuće, i da prednji deo ne stiska vaš veliki prst ili mali prst (kako biste izbegli ili pogoršali nelagodnosti poput čukljeva ili čekićastih prstiju).

• Pokušavate sami da sredite urasle nokte

Doktor Vard kaže da ukoliko sami pokušavate da rešite problem uraslih noktiju, samo možete postati podloniji infekcijama. Takođe, verovatno nemate pristup anesteticima koje bi lekar koristio, kao ni stručnst da tu proceduru pravilno sprovedete, pa biste mogli da se ozbiljno povredite

Šta da radite umesto toga: Ako imate urasli nokat ili bilo koji bol ili otečenost za koju sumnjate da bi mogli ukazivati na njega najbolje je da se javite svom lekaru. U međuvremenu, da biste malo olakšali simptome, dr Vard savetuje da napravite toplu kupku sa epsom soli. Stavite šolju soli u oko 4 litre vode u  kadi ili lavoru, i potopite stopala na oko 15 minuta kako biste ublažili bol.

• Ne nosite čarape prilikom vežbanja (ili nosite neadekvatne)

Ukoliko su vam stopala bosa u patikama tokom vežbanja, to može dovesti do pojave žuljeva, kurjih očiju i povređenih noktiju (zbog nedostatka zaštitne podloge). Ovo može takođe povećati rizik od razvoja gljivične infekcije poput atletskog stopala, ako vam stopala znoje i ostanu bosa unutar obuće na neko vreme. Kao što napominje dr Vard, „gljivice vole topla, vlažna, tamna mesta.“

Iz istog razloga, loša je ideja ponovo nositi čarape od prethodnog dana ili ponovo obuti još uvek znojne čarape nakon treninga, odmah pošto se istuširate.

Šta da radite umesto toga: Obujte čiste, suve čarape pre nego što obujete patike ili bilo koju obuću sa zatvorenim prstima ako ćete vežbati (ili čak mnogo hodati). Ako obuvate čarape odmah nakon tuširanja kada se spremate u teretani, uverite se da su vaši prsti i prostori između njih potpuno suvi pre nego što se obujete kako biste izbegli zadržavanje vlage unutar.

• Pušite, koristite vejp ili druge obilke nikotina

Svakako je poznato da pušenje izlaže vaše telo hemikalijama koje izazivaju rak i da šteti vašim plućima.  Ali postoji manje poznata zajednička tačka među svim ovim zavisnostima: problemi sa cirkulacijom.

- Svaki oblik izlaganja nikotinu može oštetiti vaše krvne sudove, čineći ih iritiranim ili suženim. To je posebno problematično za vaša stopala, koja su daleko od srca i, samim tim, sklona lošijem protoku krvi - objašnjava dr De Lot. 

Ovaj pad snabdevanja krvlju može povećati vaš rizik od Rejnoovog sindroma, stanja u kojem se sitni krvni sudovi u vašim prstima (i rukama) grče i sužavaju kao odgovor na bilo kakvo izlaganje hladnoći, kaže dr De Lot.

Početni simptomi mogu biti promena boje kože, utrnulost i ukočenost, a zatim bol i nelagodnost kako se krvni sudovi otvore i krv se vraća. 

S vremenom, kontinuirani unos nikotina može takođe izazvati ozbiljnije probleme sa cirkulacijom kao što je Buerger-ova bolest, u kojoj se krvni sudovi uvećavaju, što dovodi do smanjenog protoka krvi, stvaranja ugrušaka, i intenzivnog peckanja i svrabova, a ponekad čak i gangrene, odnosno odumiranja tkiva.

Šta da radite umesto toga: Svakako bi trebalo da izbegavate proizvode koji sadrže nikotin – ali, naravno, to je lakše reći nego učiniti. Terapija zamene nikotinom, odnosno korišćenje proizvoda poput flastera može biti od velike pomoći kada pokušavate da se oslobodite nikotinske zavisnosti. Takođe, ukoliko vam je potrebna pomoć tokom prosa odvikavanja, obrattese stručnom licu.

• Ignorišete bolove u stopalima

Prema rečima dr De Lota, ljudi često odlažu rešavanje problema sa stopalima iz različitih razloga. Možda ne želite da potražite lečenje koje bi na kraju uključilo nošenje ortoze ili čizme, što bi moglo ograničiti vašu pokretljivost, ili čak operaciju koja bi vas na neko vreme ograničila. 

- Takođe, raširen je i mit da je određeni nivo bola u stopalima "normalan", posebno kako starimo", a to, da budemo jasni, uopšte nije tačno - kaže dr. Ward.

Problem sa zanemarivanjem bola u stopalima obično se vreenom samo pogoršava. 

- Imamo puno pacijenata koji imaju povredu za koju misle da nije ništa, a kada dođu, već je prošlo dva ili tri dana, i pogoršali su povredu ili izazvali stres-frakturu nastavljajući da budu aktivni ili da stoje na nogama - objašnjava dr De Lot.

Šta da radite umesto toga: Javite se svom lekru opšte prakse koji će vas uputiti fizijatru, ortopedu ili podologu, u zavisnosti od toga šta vas boli. Što pre odete lekaru i započnete lečenje, to je manja šansa da će vaša blaga bol ili manja povreda prerasti u nešto ozbiljnije, i brže ćete ponovo hodati sa lakoćom.

Izvor: self.com/Zdravlje.Kurir.rs

Zašto nastaju čukljevi i šta pogoršava ovaj deformitet? Doktorka otkriva 3 ključna saveta za zdrava stopala