Kako da popodnevna dremka ne pokvari san tokom noći? Psiholog otkriva kako, kada i koliko spavati

Sredina je popodneva, kapci su vam teški, a pažnja opada. Zatvarate oči na pola sata i budite se  osveženi. Međutim, te noći se prevrćete u krevetu, pitajući se zašto ne možete da zaspite. Taj popodnevni odmor koji vam je u tom trenutku prijao je možda upravo razlog, kaže psiholog i profesor mentalnog zdravlja Talar Moukhtarian.

- Većina ljudi doživljava prirodni pad budnosti u ranim popodnevnim satima, obično između 13-16 časova. To nije samo zbog teškog obroka, dnosno ručka - naš unutrašnji biološki sat, ili cirkadijalni ritam, stvara cikluse budnosti i umora tokom dana. Pad u ranim popodnevnim satima je deo ovog ritma, zbog čega se mnogi ljudi u tom periodu osećaju pospano - objašnjava.

Studije sugerišu da kratka dremka može da pomogne da se pobedi umor, poveća budnost i poboljša kognitivna funkcija, bez ometanja noćnog sna. Ovi "moćni predasi" omogućavaju mozgu da se odmori, ali bez padanja u dubok san, kako biste se lakše probudili osveženi.

Međutim, postoji kvaka - predugo dremanje može da dovede do osećaja još većeg umora kad se probudite. To je zbog "stanja inertnosti" - osećaja obamrlosti i dezorijentacije koji nastaje kad se probudite tokom dubljih faza sna.

- Kada dremanje traje duže od 30 minuta, mozak prelazi u fazu sporotalasnog sna, što buđenje čini mnogo težim. Studije pokazuju da ovo buđenje iz dubokog sna može da izazove osećaj pospanosti koji traje i do sat vremena - objašnjava Moukhtarian.

Sve ovo može da ima ozbiljne posledice ako nakon toga recimo pokušavate da obavljate zadatke koji zahtevaju odlučnost, donosite važne odluke ili upravljate mašinama. A ako dremnete prekasno tokom dana možete da smanjite, odnosno odložite prirodnu potrebu za spavanjem što otežava kasnije uspavljivanje.

Kada je dremanje neophodno?

Za neke, dremanje je neophodno. Radnici koje rade u smenama često imaju problem sa fragmentiranim snom zbog stalnog menjanja rasporeda, a dobro tempirana dremka pre noćne smene može da poboljša budnost i smanji rizik od grešaka i nesreća.

- Slično, ljudi koji redovno imaju problema sa spavanjem noću - bilo zbog posla, roditeljskih obaveza ili drugih razloga - mogu da imaju koristi od dremanja kako bi nadoknadili izgubljene sate sna - sugeriše psiholog.

Ipak, oslanjanje na dremanje umesto poboljšanja noćnog sna je kratkoročno rešenje. Osobama sa hroničnom nesanicom često se savetuje potpuno izbegavanje dremanja, jer spavanje tokom dana može da oslabi njihovu prirodnu potrebu za snom noću.

Određene osobe koriste strateško dremanje kao alat za poboljšanje performansi. Sportisti uključuju dremanje u svoje treninge kako bi ubrzali oporavak mišića i poboljšali sportske razultate kao što su vreme reakcije i izdržljivost.

- Istraživanja takođe sugerišu da ljudi na poslovima koji zahtevaju visok nivo koncentracije, kao što su zdravstveni radnici i članovi posade aviona, imaju koristi od kratkih odmora kako bi održali koncentraciju i smanjili greške usled umora. NASA je otkrila da 26-minutna dremka može da poboljša performanse pilota i posade na dugim letovima za 34 odsto, a budnost za 54 odsto - navodi Moukhtarian.

Kako pravilno dremati?

Da bi dremanje bilo efikasno, vreme i okruženje su ključni. Trebalo bi da traje između 10-20 minuta kako biste sprečili osećaj obamrlosti, a idealno vreme je pre 14 časova.

- Najbolje je dremati u hladnom, tamnom i mirnom okruženju, slično uslovima noćnog sna. Maska za oči i čepići za ublažavanje buke mogu da pomognu, posebno za one koji dremaju u svetlom ili bučnom okruženju - pojašnjava psiholog.

Iako donosi benefite, dremanje nije za svakog. Uzrast, način života i osnovni obrasci spavanja utiču na to da li dremanje pomaže ili smeta. Dobra dremka je pitanje strategije - znati kada, kako i da li uopšte treba spavati popodne, poručuje. 

Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs

Da li ste čuli za sindrom "eksplozije u glavi"? Dešava se na granici između jave i sna