5 ključnih promena životnog stila mogu produžiti život za 10 godina: Evo šta bi trebalo da uradite između 55. i 60. godine

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu, odgovorne za svaki treći smrtni ishod. Pet ključnih faktora rizika koji se mogu kontrolisati – visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, pušenje i odstupanja u telesnoj težini (BMI manji od 20 ili veći od 25) – značajno doprinose ukupnom broju obolelih i preminulih, čineći gotovo polovinu ovog zdravstvenog opterećenja.

O studiji

Istraživači iz Globalnog konzorcijuma za kardiovaskularni rizik (GCVRC) analizirali su podatke više od 2 miliona ljudi starijih od 18 godina, prikupljene iz 133 dugoročne studije u 39 zemalja na šest kontinenata. Učesnici su praćeni do 47 godina, pri čemu su osobe koje su već imale kardiovaskularne bolesti na početku istraživanja bile isključene iz analiza koje su se bavile uticajem faktora rizika na razvoj bolesti.

Za procenu očekivanog životnog veka bez kardiovaskularnih bolesti i ukupnog očekivanog životnog veka korišćeni su Vejbulovi modeli preživljavanja, prilagođeni polu i prisustvu ili odsustvu faktora rizika.

Dodatne analize su ispitivale kako promene faktora rizika između 55. i 60. godine utiču na očekivani životni vek. Modeli su uzimali u obzir regionalne razlike, koristeći standardne statističke metode, i naknadno su prilagođeni globalnim podacima o smrtnosti koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija. Obrada podataka izvršena je pomoću R softvera.

Kako promene rizika posle 55. godine utiču na životni vek?

Učesnici sa svih pet faktora rizika u dobi od 50 godina imali su značajno veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i ukupne smrtnosti:

• Žene: 24 odsto rizika od kardiovaskularnih bolesti i 88 odsto verovatnoće da neće doživeti 90. godinu
• Muškarci: 38 odsto rizika od kardiovaskularnih bolesti i 94 odsto verovatnoće da neće doživeti 90. godinu

Nasuprot tome, pojedinci bez ovih faktora rizika imali su:

• Žene: 13 odsto rizika od kardiovaskularnih bolesti i 53 odsto verovatnoće da neće doživeti 90. godinu
• Muškarci: 21 odsto rizika od kardiovaskularnih bolesti i 68 odsto verovatnoće da neće doživeti 90. godinu

Koje su glavne prednosti u kontroli faktora rizika pre 50. godine?

Žene mogu da žive 13,3 godine duže bez kardiovaskularnih bolesti i dodati 14,5 godina ukupnom životnom veku. Dok muškarci dobijaju 10,6 godina bez kardiovaskularnih bolesti i produžavaju život za 11,8 godina.

Najveći pojedinačni uticaj imali su dijabetes i pušenje:

Kontrola dijabetesa značajno produžava životni vek – žene koje nisu imale dijabetes živele su u proseku 6,4 godine duže, dok su muškarci bez dijabetesa dobili 5,8 dodatnih godina.

Čak su i skromna poboljšanja pomogla:

• Smanjenje sistolnog krvnog pritiska na ispod 130 mmHg dodalo je 1,3 godine za žene i 1,8 godina za muškarce
• Poboljšanje BMI na normalan opseg (20-24,9) dodalo je 2,6 godina za žene i 1,9 godina života za muškarce
  Čak i ako su učesnici poboljšali zdravlje između 55. i 60. godine, dobici su bili značajni:

Promena faktora rizika u srednjim godinama donosi značajne koristi

Smanjenje visokog pritiska donelo je ženama 2,4 godine, a muškarcima 1,2 godine života bez bolesti.

Prestanak pušenja produžio je život za 2,1 godinu kod žena i 2,4 godine kod muškaraca.

Najveću korist imali su oni koji su između 55. i 60. godine poboljšali četiri ključna faktora rizika – dobili su pet dodatnih godina bez kardiovaskularnih bolesti. Ovi rezultati pokazuju da nikada nije kasno za zdrave promene koje produžavaju život i poboljšavaju njegovo kvalitet.

Ovi podaci potvrđuju koliko je važno na vreme ulagati u očuvanje zdravlja, ali i da nikada nije kasno za promene. Čak i u srednjim godinama, kontrola faktora rizika može značajno produžiti životni vek i poboljšati njegov kvalitet, bez obzira na to što se svi rizici ne mogu u potpunosti izbeći.

Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji, aliuz odgovarajuću prevenciju i savete kardiologa, faktori rizika mogu se značajno smanjiti