9 načina na koje vas stres može razboleti: Od depresije do raka i autoimunih bolesti

Stresje svuda oko nas. I dok se neki stresori svakako mogu osećati neodoljivim, važno je zapamtiti da nije svaki stres sa kojim se suočavamo loš. Nacionalni instituti za zdravlje kažu da je stres „način na koji telo i mozak reaguju na spoljašnji uzrok koji može biti jednokratna ili kratkoročna pojava ili se dešavati više puta tokom dužeg vremena“.

Dugotrajni stresori imaju drugačiji efekat.

- Stres koji traje godinama ili dugo je obično najgora vrsta stresa - kaže dr Bert Učino, profesor psihologije na Univerzitetu Juta u Solt Lejk Sitiju koji proučava stres u populaciji koja stari:

- Ako radite na poslu koji mrzite ili ste negovatelj člana porodice sa Alchajmerovom bolešću, na primer, kaže dr Učino, možda patite od visokog nivoa hroničnog (ili dugotrajnog) stresa. To je mesto gde vaše telo „nikada ne dobija jasan signal da se vrati u normalu“.

Ova vrsta hroničnog stresa izaziva promene u telu koje mogu da nanesu štetu i doprinesu bolesti u nekim slučajevima, kaže Učino i dodaje:

- Krvni testovi mogu otkriti upale, promene krvnog pritiska i povišene nivoe hormona stresa kortizola, što sve može biti znak hroničnog stresa.

9 bolesti koje stres može izazvati ili pogoršati

Hronični stres svakako ne pomaže niti podstiče izlečenje bilo koje bolesti ili zdravstvenog problema. Evo nekih uobičajenih bolesti koje stres može izazvati i pogoršati.

Depresija i druga stanja mentalnog zdravlja

Tačan razlog zašto neki ljudi doživljavaju depresiju i anksioznost kao kliničke poremećaje raspoloženja, a drugi ne, još uvek je nepoznat, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) . Mnogi faktori su potencijalno u igri, uključujući genetska, ekološka i psihološka stanja, kao i velika stresna ili traumatska iskustva. Istraživanja pokazuju, međutim, da je hronični stres koji se ne kontroliše povezan sa ozbiljnim mentalnim poremećajima kao što su anksioznost i depresija. Uporni ili produženi stres dovodi do toga da telo proizvodi određene hormone i hemikalije koje održavaju stalno stanje stresa koje može imati štetne efekte na ključne organe.

Oko 20 do 25 % osoba koje dožive velike stresne događaje će razviti depresiju, prema komentaru i pregledu istraživanja objavljenog u JAMA.

Nesanica

Neformalno istraživanje APA iz 2013. o stresu i snu pronašlo je veze u oba smera. Četrdeset tri procenta od skoro 2.000 ispitanih odraslih osoba izjavilo je da ih je stres prouzrokovao da leže budni noću barem jednom u poslednjih mesec dana. Kada nisu dobro spavali, 21 odsto je prijavilo da se oseća više pod stresom. Među odraslima sa višim nivoom stresa koji su sami prijavili (8 ili više na skali od 10 tačaka), 45 procenata je reklo da se osećaju pod stresom kada nisu dovoljno spavali. Konačno, odrasli sa nižim nivoom stresa koji su sami prijavili tvrdili su da spavaju više sati po noći u proseku od odraslih sa višim nivoima stresa koji su sami prijavili, u skladu sa skoro sat vremena manje spavanja (6,2 naspram 7,1 sata noću).

Kardiovaskularne bolesti

Hronični stres je dugo bio povezan sa pogoršanim ishodima zdravlja srca. Iako postoje ograničeni ubedljivi dokazi koji govore da stres sam po sebi može izazvati srčane bolesti, postoji nekoliko načina na koje stres doprinosi tome, prema pregledu JAMA-e . Deo odgovora na stres je brži otkucaj srca i suženje krvnih sudova (ili vazodilatacija za neke skeletne mišiće kako bi se telo pomerilo u odgovoru na borbu ili bežanje), zahvaljujući hormonima stresa adrenalinu, noradrenalinu i kortizolu, prema istraživanju . Ako telo ostane u ovom stanju duže vreme, kao kod hroničnog stresa, može doći do oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema, pokazuju druga istraživanja .

Drugi način na koji stres može doprineti srčanim oboljenjima: Možete se nositi sa svojim stresom tako što ćete previše jesti ili piti, što zauzvrat može doprineti kardiovaskularnim bolestima. 

- Negativne emocije i stres mogu doprineti srčanom udaru. Jedna meta-analiza , na primer, otkrila je 50 odsto povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa visokim nivoom stresa na poslu - kaže dr Doset. 

Obična prehlada

Stres takođe može oslabiti vašu imunološku funkciju, što vas može učiniti podložnijim zaraznim bolestima poput prehlade, objašnjava Učino. Istraživači su sproveli eksperiment u kojem su izložili grupu od 420 dobrovoljaca virusu obične prehlade, a zatim ih stavili u karantin da vide da li su se razboleli. Podaci su otkrili da su učesnici koji su patili od većeg ukupnog stresa na početku studije (mereno putem anketa o stresnim životnim događajima, percipiranom stresu i raspoloženju) imali veću verovatnoću da se zaraze virusom nakon izlaganja.

HIV i SIDA

Stres ne izaziva HIV (virus koji izaziva SIDU, koji se seksualno prenosi ili krvlju, što se može desiti kada se igle dele). Ali postoje neki dokazi da stres može pogoršati ozbiljnost bolesti. Studija na 177 HIV pozitivnih pacijenata otkrila je da je hormon stresa kortizol (povezan sa hroničnim stresom) povezan sa većim virusnim opterećenjem HIV-a tokom četiri godine i ubrzanom progresijom bolesti kod ljudi koji žive sa HIV-om. Za ovu studiju, nivoi kortizola su mereni uzorcima urina svakih šest meseci.

Drugi pregled, objavljen 2016. godine , zaključio je da, iako je veza između stresa i kliničkih ishoda nejasna, veći stres je povezan sa nižim brojem belih krvnih zrnaca koji se bore protiv bolesti, većim virusnim opterećenjem i pogoršanjem bolesti. Studije su takođe povezivale stres sa lošijim pridržavanjem tretmana, prema pregledu.

Gastrointestinalna bolest

„Stres može uticati na gastrointestinalni motilitet, što je način na koji se hrana kreće kroz vaš sistem za varenje, povećavajući vaše šanse za sindrom iritabilnog creva, zapaljensko stanje creva, gastroezofagealni refluks, zatvor, dijareju i nelagodnost. Stres može uticati na sve te stvari. Istraživanja to takođe podržavaju - kaže Doset. 

Hronični bol

Neka stanja hroničnog bola kao što su migrena i bol u donjem delu leđa mogu biti uzrokovana, pokrenuta ili pogoršana kada se mišići tela napnu. Mnogo hroničnih bolova u donjem delu leđa je povezano sa stresom, kaže Dosett:

 - Veoma često napetost i zatezanje mišića povlače ili stvaraju naprezanje, a zatim doprinose ovom osećaju bola.

Studija objavljena 2021. godine potvrdila je jaku vezu između stepena stresa i hroničnog bola u donjem delu leđa. Istraživači su zaključili da kliničari koji leče pacijente sa hroničnim bolom u donjem delu leđa takođe treba da procene nivoe stresa kod pacijenata.

- Bol je inherentno stresan. Kada se čini da bol ne popušta ili ne postaje bolji, zabrinutost zbog bola može da se pretvori u strah, anksioznost i beznađe - kaže Džoel Frank, psiholog u privatnoj praksi u Šerman Ouksu u Kaliforniji.

Pregled objavljen 2017. godine ispitao je preklapanje između hroničnog stresa i hroničnog bola, otkrivajući da su oba stanja izazvala slične odgovore u mozgu, posebno u hipokampusu i amigdali. Istraživači su, međutim, takođe primetili da se zbog širokog spektra načina na koji ljudi doživljavaju hronični bol i stres, ova dva stanja ne preklapaju uvek.

Rak

Šta uzrokuje rak je posebno izazovno pitanje za odgovor, kaže Uchino:

- Pošto se većini pacijenata dijagnostikuje tek nakon godina rasta ćelija raka, teško je, ako ne i nemoguće, odrediti specifičan uzrok. I verovatno je da nekoliko faktora (nečiji geni, plus ekološki okidač kao što je pušenje, zagađenje vazduha ili stres, na primer) doprinose.

Ali postoje neki dokazi u studijama na ljudima da stres igra ulogu u nastanku raka, kaže Učino. (Takođe je vredno napomenuti da neke studije nisu pronašle vezu.)

Jedan od mogućih razloga zašto stres može da doprinese nekim vrstama raka:

- Stres može da aktivira upalni odgovor vašeg mozga i tela, kao i da stimuliše vaše nadbubrežne žlezde da oslobađaju hormone stresa zvane glukokortikoidi , između mnogih drugih efekata. Neka istraživanja sugerišu da je previše ove vrste zapaljenja usled hroničnog stresa veza sa rakom, kao i nekim autoimunim bolestima, objašnjava Doset.

Pročitajte: 

Hronični stres je okidač za razvoj kardiovaskularnih bolesti: Kardiolog objašnjava kako nam razara organizam

Autoimuna stanja

- Mnoga upalna stanja su pogoršana stresom, a to uključuje autoimuna stanja kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, lupus , psorijatični artritis i psorijaza - kaže Doset.

Švedska populacijska studija objavljena u izdanju časopisa JAMA iz juna 2018. otkrila je da pacijenti sa stresnim poremećajem imaju veću vjerovatnoću da razviju autoimuni poremećaj (9 na 1.000 pacijenata godišnje u poređenju sa 6 na 1.000 među onima bez stresnih poremećaja). Još jedan opsežni pregled o ulozi stresa u autoimunitetu naglasio je da je to odnos koji medicina često zanemaruje.

Zaključak

Dobra vest je da postoji mnogo efikasnih načina za upravljanje stresom, kaže Doset, uključujući jogu i meditaciju. Ove vrste intervencija ne poništavaju ili menjaju bilo koju situaciju koja izaziva stres (finansijske nevolje, porodična svađa ili zauzet raspored), ali mogu ponovo obučiti odgovor centralnog nervnog sistema tela i pomoći da se taj odgovor smanji ako se pokrene. Ali neka stanja, kao što su kardiovaskularne bolesti, razvijaju se godinama pre nego što se dijagnostikuju, tako da je očajnički potrebno više istraživanja o intervencijama - kaže Učino.

Uzimajući sve u obzir, ako želite pomoć sa hroničnim stresom ili drugim psihološkim problemima, najbolje je da zamolite svog lekara ili obučenog zdravstvenog radnika da proceni stepen vašeg rizika i podrži vas na osnovu vaših potreba.

Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Kako da se oslobodite stresa i anksioznosti? 10 minuta dnevno menja raspoloženjeNE PROPUSTITE