3 simptoma koji otkrivaju da su nam antibiotici uništili creva: Ovo su namirnice koje mogu da pomognu

Sa probioticima i bez njih, neki ljudi zaista teško podnose antibiotike i takva terapija im uzrokuje neugodne gastrointestinalne probleme, poput grčeva u stomaku, dijareja i slično. Kakvi god bili vaši simptomi, pa čak i ako ih uopšte nemate, činjenica je da antibiotici uništavaju i korisne bakterije u crevima te tako narušavaju zdravlje gastrointestinalnog sistema.

Antibiotici se propisuju za lečenje različitih vrsta bakterijskih infekcija, kao što su infekcije sinusa, infekcije grla, infekcije urinarnog trakta, infekcije karlice ili bakterijska vaginoza. Deluju tako što uništavaju bakterije i sprečavaju njihovu reprodukciju. Tako nam antibiotici pružaju veliku i važnu pomoć u lečenju, ali, nažalost, mogu imati neželjeni efekat na one bakterije koje bi trebalo da budu u našem sistemu za varenje kako bi on bio zdrav i pravilno funkcionisao.

Zdrav mikrobiom (ekosistem koji se sastoji od triliona mikroorganizama koji žive u našem digestivnom traktu) ima ravnotežu različitih sojeva bakterija. „Dobre“ bakterije pomažu da se „loše“ bakterije drže pod kontrolom, a rezultat je zdravo okruženje koje funkcioniše tačno kako treba. Ali oralni antibiotici nisu toliko selektivni, što znači da ne ciljaju samo na bakterije koje nas čine bolesnima.

- Oni uništavaju bakterije koje izazivaju infekciju, ali i brojne korisne bakterije i tako mogu da poremete ravnotežu crevnog mikrobioma - objašnjava dr Rošini Rajapaska, gastroenterolog Medicinskog centra njujorškog univerziteta Langone.

Nastala neravnoteža naziva se i crevna disbioza, a takvo stanje može nastati i kao posledica stresa, loše ishrane, dugotrajnih upala, konzumiranja alkohola i terapije nekim drugim lekovima.

- U nekim slučajevima, antibiotici takođe mogu da oslabe crevnu barijeru, čineći sistem za varenje podložnijim upali i iritaciji. Antibiotici širokog spektra, koji uništavaju širok spektar bakterijskih sojeva, obično imaju veći uticaj na zdravlje creva u poređenju sa antibioticima koji imaju ciljaniji efekat. Antibiotici širokog spektra se obično koriste kada nije poznat tačan uzrok infekcije ili kada u bolest može biti uključeno nekoliko sojeva bakterija, a neki primeri takvih antibiotika su azitromicin i amoksicilin – napominje dr Melinda Ring, specijalista interne medicine sa Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu.

Dodaje da u drugim situacijama, kada lekari znaju da je uzrok neka specifična bakterija, prepisuju antibiotike uskog dejstva.

Znaci da su antibiotici poremetili probavni sistem

Neki od simptoma koji ukazuju na to da creva osećaju dejstvo antibiotika su:

• vodenasta ili retka stolica (stanje koje se naziva i dijareja povezana sa antibiotikom),
• nadimanje, previše gasova, bolovi i grčevi u stomaku 
• druge promene u navikama creva, kao što je zatvor.

- Isto tako, težina simptoma u crevima zavisi od više faktora, uključujući vrstu antibiotika koji uzimate, dozu, koliko dugo terapija traje ili koliko često je uzimate - kaže dr Ring napominjući da su studije pokazale da čak i male doze ili uzimanje antibiotika rokom kratkog vremenskog perioda, mogu da poremete ravnotežu mikrobioma kod nekih ljudi.

Starije osobe ili osobe sa oslabljenim imunitetom takođe imaju povećan rizik za pojavu neprijatnih simptoma u crevima, ali i za ozbiljnije tegobe poput prekomernog razmnožavanja bakterije klostridije (Clostridioides difficile), koja može da izazove dijareju, mučninu, groznicu, bolove u stomaku i zapaljenje debelog creva. Ova infekcija može dovesti do dehidracije i drugih ozbiljnih komplikacija, kao što je sepsa, ako se ne leči brzo. Međutim, bakterije mogu preživeti i izazvati ponovljene infekcije kod nekih ljudi.

Šta jesti za lečenje creva nakon terapije antibiotikom? 

- Unošenje odgovarajućih namirnica i izbegavanje nepoželjnih može da napravi veliku razliku u obnavljanju zdravog mikrobioma, nakon što je bio izložen dejstvu antibiotika - ističe dr Linda Šiue, specijalista interne medicine koja je sastavila listu namirnica koje bi trebalo da budu u jelovniku posle terapije antibiotikom.

Prebiotici

Prebiotici su vrsta neprobavljivih vlakana koja služe kao hrana za korisne bakterije u crevima, pomažući im da se razmnožavaju i žive nakon što su "desetkovane" antibioticima. Kada crevne bakterije fermentišu ova vlakna, to dovodi do stvaranja kratkolančanih masnih kiselina koje poboljšavaju zdravlje creva – objašnjava dr Šiue, dodajući da kratkolančane masne kiseline neguju ćelije u crevnoj sluzokoži, podržavajući na taj način zdravlje crevne barijere, proizvodnju sluzi i smanjujući inf.

Neke namirnice bogate prebioticima uključuju bobičasto voće, špargle, jabuke, beli luk, luk, praziluk, maslačak, koren cikorije, ovsene pahuljice od celog zrna i zelene banane.

Probiotici

Probiotici su živi organizmi koji pomažu zdravlju creva podržavajući varenje i imunološke funkcije, obnavljajući ravnotežu crevnog mikrobioma i „kontingenta“ zdravih crevnih bakterija.

- Neki sojevi, kao što su *Lactobacillus rhamnosus* GG i *Saccharomices boulardii*, posebno su efikasni u smanjenju digestivnih tegoba izazvanih antibioticima - kaže dr Ring.

Mnoge fermentisane namirnice su bogate probioticima, kao što su kimči, miso, kiseli kupus, jogurt sa živim kulturama, kombuča i kefir.

Ostala hrana bogata vlaknima

Iako se prebiotici smatraju vlaknima, nisu svi izvori vlakana prebiotici. Prebiotička vlakna su važna jer snabdevaju korisne bakterije hranljivim materijama koje su im potrebne za život, ali druge vrste vlakana takođe pomažu crevima da ostanu u dobroj formi na druge načine, na primer tako što povećavaju zapreminu stolice i olakšavaju njeno kretanje kroz probavni sistem.

- Vlakna podržavaju varenje tako što hrane korisne bakterije, podstiču rad creva i pomažu u smanjenju nadimanja i nelagodnosti - ističe dr Ring.

Najbolji način da uključite vlakna u ishranu jeste da povećate unos voća i povrća. Nedavna studija objavljena u časopisuNature Microbiology  pokazala je vezu između konzumiranja velikog broja biljaka i prisustva velikog broja korisnih bakterija u crevima. Druge studije sugerišu da ishrana sa malo vlakana može dodatno pogoršati negativan uticaj antibiotika na mikrobiom, kao i da produži trajanje oporavka. Ali stručnjaci upozoravaju da ako već imate dijareju, hrana bogata vlaknima (posebno ona koja sadrži nerastvorljiva vlakna) ponekad može pogoršati stanje.

Važno je da vlakna u svoju ishranu unosite postepeno i sa puno vode kako bi vam olakšala simptome, umesto da ih pogoršava. Stručnjaci preporučuju da unosite integralne žitarice kao što su zob, kinoa i smeđi pirinač, mahunarke kao što su sočivo, pasulj i slanutak, orasi, semenke, voće kao što su jabuke, banane i bobičasto voće i povrće kao što su brokoli, šargarepa i zeleno lisnato povrće.

Izvor: zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Da li svojoj deci pravilno dajete antibiotike? Doktor otkriva kada su zaista potrebni i kako ih koristiti odgovorno