Nije sve dijabetes: Kada šećer u krvi skače, a kada pada i šta nam telo time poručuje?

Nivoi glukoze ili šećera u krvi jasan su pokazatelj koliko je naše telo fino usklađeno i koliko različiti faktori utiču na njegove pojedine funkcije. Kada čujemo za povišene ili snižene vrednosti šećera u krvi, obično odmah pomislimo na dijabetes. I to je sasvim razumljivo. Međutim, postoji čitav niz drugih situacija u kojima može da dođe do ovog poremećaja.

Važno je znati da visoki nivoi glukoze u krvi (osim ekstremno visokih, preko 20 mmol/L i više) uglavnom ne izazivaju simptome, dok hipoglikemija (prenizak nivo šećera) može da daje vrlo neprijatne simptome, pa čak dovede do gubitka svesti ili smrti ukoliko se glukoza ne primeni na vreme.

Hiperglikemija - šta može da povisi šećer?

Na porast šećera, odnosno hiperglikemiju, može da utiče više faktora koji se mogu podeliti u šest grupa, a prva među njima je - ishrana.

Ugljeni hidrati su ti koji najviše utiču na porast šećera u ishrani, ali ne svi na isti način. Prosti ugljeni hidrati se sastoje od šećera (kao što su fruktoza i glukoza) koji imaju jednostavnu hemijsku strukturu - ili jedan šećer (monosaharidi), ili dva šećera (disaharidi).

Zbog svoje jednostavne strukture, organizam brzo koristi ove ugljene hidrate kao izvor energije, što dovodi do brzog skoka šećera u krvi i lučenja insulina iz pankreasa - što može da ima negativan uticaj na zdravlje. Složeni ugljeni hidrati imaju složeniju strukturu, sa tri ili više međusobno povezanih šećera (oligosaharidi i polisaharidi). Mnoge namirnice koje sadrže složene ugljene hidrate bogate su vlaknima, vitaminima i mineralima, i telo ih sporije vari - pa samim tim sporije podižu šećer u krvi.

S druge strane, neke takozvane složene ugljeno-hidratne namirnice kao što su beli hleb i (oljušten) beli krompir sadrže pretežno skrob, ali vrlo malo vlakana i korisnih nutrijenata, pa negativno utiču na regulaciju šećera u krvi.

Šta još treba znati o ishrani i njenom uticaju na porast šećera:

• Masti, alkohol i kafa takođe mogu da povećaju nivo glukoze
• Vreme obroka je važno - kasni obroci otežavaju kontrolu šećera u krvi
• Preskakanje doručka može da uzrokuje viši šećer nakon ručka i večere
• Obilna večera kasno uveče, bez obzira na sastav, često vodi ka visokom šećeru u toku noći

Ostali "neprehrambeni" uzroci porasta šećera u krvi:

• Biološki faktori kao što su stres(koji uzrokuje lučenje kortizola, hormona stresa), nedostatak sna i pušenje mogu da povise glukozu
• Kod žena, menstrualni ciklus može da utiče na nivo glukoze
• Neki lekovi takođe povećavaju šećer u krvi - kortikosteroidi, određeni psihijatrijski lekovi, kontraceptivne pilule i izotretinoin
• Dehidracija (manjak tečnosti) dovodi do veće koncentracije šećera u krvi
• Previše intenzivan trening može da izazove privremeni porast glukoze

Hipoglikemija - pad šećera u krvi

Trebalo bo obratiti pažnju i na faktore koji mogu da snize nivo šećera. Na primer, ekstremna vrućina širi krvne sudove, pa se insulin brže apsorbuje - što može da dovede do pada šećera u krvi.

Ipak, hipoglikemija je generalno vrlo retka kod osoba koje nemaju dijabetes i ne uzimaju lekove za snižavanje šećera. Zato zahteva poseban oprez.

Simptomi hipoglikemije:

• drhtavica
  znojenje
  glavobolja
  osećaj gladi ili mučnine
  nepravilan ili ubrzan rad srca
  umor
  razdražljivost ili anksioznost
  problemi sa koncentracijom
  vrtoglavica ili ošamućenost
  trnci ili utrnulost usana, jezika ili obraza

Dok je hiperglikemija često povezana sa životnim navikama, hipoglikemija zahteva ozbiljan pristup i ispitivanje mogućih zdravstvenih problema.

Prekomerno unošenje alkohola jedan je od češćih uzroka hipoglikemije. Međutim, postoji niz oboljenja koja takođe mogu da izazovu pad šećera u krvi, pa je važno da se osoba sa čestim epizodama hipoglikemije temeljno pregleda. Treba proveriti rad jetre i bubrega, kao i hormone nadbubrežnih žlezda i druge hormone.

Pored lekova koji se koriste za lečenje dijabetesa (i koji, naravno, mogu suviše da snize nivo glukoze), postoje i drugi lekovi koji mogu da izazovu hipoglikemiju. Među njima su beta blokatori (lekovi za lečenje aritmije i visokog pritiska, naročito stariji poput propranolola i atenolola), kao i često propisivani antibiotici poput levofloksacina i sulfametoksazola. Lek protiv bolova i gihta takođe može da snizi šećer u krvi.

Ukoliko imate poremećen nivo glukoze u krvi, obavezno se obratite svom izabranom lekaru. Ako se isključi postojanje dijabetesa, a povremeno imate skokove šećera u krvi, preispitajte svoje životne navike. U slučaju hipoglikemije, obavezno se javite lekaru, jer ona nije uobičajena pojava kod zdravih ljudi.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs

Stres je okidač za skok šećera u krvi: Endokrinolog otkriva kako da se zaštitimo i sačuvamo zdravlje