Zdravstveni efekti rada u noćnim smenama: Od lošeg psihičkog zdravlja do infarkta

U celom svetu, zdravstveni radnici su najčešće izloženi noćnim smenama zbog potrebe za pružanjem neprekidne zdravstvene zaštite. Noćni rad ima negativne posledice kako po same radnike, tako i po korisnike njihovih usluga, jer može smanjiti kvalitet nege i povećati troškove i greške.

Kada ljudi rade noću, njihovo telo se teško prilagođava obrnutom ritmu. To može dovesti do:

• nesanice
• hormonskog disbalansa
• problema sa koncentracijom
• umora i pospanosti
• smanjene efikasnosti

Većina ljudi ne uspeva potpuno da se prilagodi, pogotovo oni koji rade u rotirajućim smenama. Radnici noću spavaju 2–4 sata kraće, san im je češće prekinut i nekvalitetan, naročito u fazi REM sna (najvažnijoj za odmor mozga).

Ovi problemi postaju izraženiji u drugoj polovini noćne smene (između 4 i 6 ujutru), kada se povećava rizik od grešaka, nesreća i problema u saobraćaju.

Uticaj na psihičko zdravlje

Studije su pokazale da radnici u noćnim smenama češće doživljavaju:

• nervozu
• anksioznost
• razdražljivost
• hronični umor
• depresiju
• poremećaje raspoloženja

Takođe se češće izostaje sa posla i povećava upotreba psihotropnih lekova (posebno sedativa).

Problemi sa varenjem

Noćne smene remete normalan ritam ishrane. Radnici često jedu u neodgovarajuće vreme i konzumiraju:

• više masne i ugljeno-hidratne hrane
• brzu i prerađenu hranu
• grickaju češće i u kraćim pauzama

Zbog toga se javlja veći broj gastrointestinalnih tegoba, kao što su:

• loše varenje
• nadimanje
• zatvor ili dijareja
• gorušica

Statistika pokazuje da 20–75 odsto noćnih radnika ima problema sa varenjem, dok je taj broj znatno manji kod dnevnih radnika.

Metabolički poremećaji

Noćne smene su povezane sa većim rizikom za razvoj metaboličkog sindroma, koji uključuje:

• gojaznost
• visok krvni pritisak
• povišen šećer u krvi
• loš holesterol

Ovi problemi nastaju kao posledica:

• poremećenog sna
• nepravilne ishrane
• smanjenog metabolizma
• smanjene fizičke aktivnosti
• povećanog stresa

Takođe, funkcija jetre i bubrega može biti oslabljena zbog nepravilnog ritma rada, što smanjuje sposobnost tela da se očisti od toksina, naročito kod izloženosti hemikalijama.

Uticaj na srce i rizik od raka

Studije pokazuju da su radnici u smenama podložniji:

• bolestima srca, sa 40 odsto većim rizikom od infarkta i angine
• lošim životnim navikama (pušenje, loša ishrana, fizička neaktivnost)
• povišenom holesterolu i šećeru u krvi

Takođe, postoji sumnja na povezanost između noćnog rada i rizika od raka, ali zbog nedostatka preciznih podataka (broj smena, trajanje, uslovi) to još nije definitivno dokazano. Međutim, disbalans hormona (kao melatonina) može igrati ulogu.

Dugotrajan noćni rad treba pažljivo organizovati, uz poštovanje pauza, pravilne ishrane, kontrole zdravlja i moguće preraspodele smena.

Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs

Da li gašenje Vaj-Faj rutera noću može da poboljša mentalno zdravlje? Evo šta kažu stručnjaci