Želite li da zdravo i lepo starite? Visokokvalitetni ugljeni hidrati bi mogli biti ključni

Međutim, kada su istraživači posebno posmatrali žene sa većim unosom rafinisanih ugljenih hidrata – onih u belom hlebu, pecivima i prerađenim grickalicama – videli su da ta korist nestaje.

• Doživeti najmanje 70 godina
• Nepostojanje jedne od 11 glavnih hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa ili raka
• Ostanak mentalno bistar bez problema sa pamćenjem
• Održavanje fizičkih sposobnosti, uključujući sposobnost bavljenja umerenim aktivnostima poput hodanja nekoliko blokova
• Imati dobro mentalno zdravlje mereno standardizovanom skalom depresije za starije osobe

Ključni nalazi studije

Istraživanje je pratilo preko 47.000 žena iz dugotrajne studije zdravlja medicinskih sestara, prateći njihovu ishranu počev od srednjih godina (oko 48 godina) i njihovo zdravlje u starijoj dobi (do devedesetih godina).

Na kraju studije, samo 8 odsto žena ispunilo je kriterijume za zdravo starenje.

Ključni nalazi su bili:

Žene koje su jele više vlakana, više ugljenih hidrata bilo koje vrste i više visokokvalitetnih ugljenih hidrata imale su između 6 i 37 odsto veću verovatnoću zdravog starenja i boljeg mentalnog i fizičkog zdravlja.

• Unos više prerađenih ugljenih hidrata povezano je sa 13 procenata manjim šansama za zdravo starenje.
• Viši glikemijski indeks i odnos ugljenih hidrata i vlakana takođe su bili povezani sa nižim šansama za zdravo starenje.

Kako je studija sprovedena?

Na osnovu odgovora na upitnik, istraživači su pratili sledeće unose hrane kod učesnica:

• Ukupno ugljenih hidrata
• Rafinisanih ugljenih hidrata iz prerađene hrane
• Visokokvalitetnih (nerafinisanih) ugljenih hidrata iz celih žitarica, voća, povrća i mahunarki
• Dijetetskih vlakana
• Istraživači su takođe koristili upitnike za izračunavanje glikemijskog indeksa i glikemijskog opterećenja ovih ugljenih hidrata.

Glikemijski indeks je mera od 0 do 100 koja pokazuje kako hrana koja sadrži ugljene hidrate podiže nivo šećera u krvi. Generalno govoreći, visoko prerađena hrana ima viši glikemijski indeks, dok hrana bogata vlaknima ili mastima ima niže indekse.

Glikemijsko opterećenje koristi glikemijski indeks, ali uzima u obzir i ukupan unos ugljenih hidrata kako bi se procenilo koliko brzo hrana izaziva porast šećera u krvi i koliko će nivo šećera ukupno porasti nakon jela.

Kako vam zdravi ugljeni hidrati mogu pomoći da bolje starite?

Verovatno je da su kvalitetni ugljeni hidrati doprineli zdravijem starenju iz više razloga, kaže dr Natan Vud, kuvar i direktor programa kulinarske medicine na Medicinskom fakultetu Jejl u Nju Hejvenu, Konektikat. Dr Vud nije bio uključen u studiju.

Vlakna

- Vlakna su izuzetno korisna komponenta naše ishrane. Igraju važnu ulogu u zdravlju sistema za varenje i hrane naš crevni mikrobiom. Sve više saznajemo o tome kako je zdravlje mikroba u našim crevima povezano sa svim vrstama drugih pozitivnih zdravstvenih ishoda – od mentalnog zdravlja do zdravlja srca i sprečavanja dijabetesa - kaže Vud.

Unos vlakana može smanjiti nivoe markera upale, a to može poboljšati biološke puteve uključene u starenje.

- Vlakna takođe sprečavaju gojenje i povezane komplikacije. To je zato što vlakna zauzimaju puno prostora u našem digestivnom traktu, ali ih naše telo ne apsorbuje. Čine da se osećamo siti kada ih jedemo, ali našem telu ne daju nikakvu energiju (kalorije).

Antioksidansi

Još jedan važan aspekt koji treba uzeti u obzir jeste da integralne žitarice, voće, povrće i pasulj (kao i sve biljke) sadrže antioksidanse.

- Antioksidansi pomažu u borbi protiv upala. Na ovaj način mogu zaštititi od raka, dijabetesa, srčanih oboljenja, masne jetre, pa čak i znakova starenja - kaže on.

Zašto se ne treba plašiti ugljenih hidrata

- Mnogi ljudi se plaše ugljenih hidrata, ali oni su suštinska komponenta ljudske ishrane - kaže Vud.

Zanimljivo je da je konzumiranje više ugljenih hidrata ukupno povezano sa poboljšanim starenjem.

- Verovatno je da su ovi ugljeni hidrati poticali iz zdravijih izvora. Pored toga, to bi moglo da znači da su ovi učesnici koji su konzumirali više ugljenih hidrata konzumirali manje masti.

Iako je mast takođe neophodna komponenta ljudske ishrane, mnogi od nas je jedu previše.

Važnija je vrsta masti koju unosite

Zasićene masti, koje su čvrste na sobnoj temperaturi (pomisli na goveđi loj, puter i kokosovo ulje), povećavaju naš LDL ili 'loš' holesterol.

- Viši nivoi LDL holesterola povezani su sa većim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara. Zato bi zamena zasićenih masti ugljenim hidratima verovatno dovela do poboljšanog starenja - kaže Vud.

Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Da li znate šta je endomorfna dijeta? Odlična je za skidanje šlaufa oko struka, prija i osobama sa insulinskom rezistencijom, evo kako funkcioniše