Promene temperature izazivaju šlog i infarkt! Dr Obradović za Kurir televiziju o kardiovaskularnim bolesnicima: Velika je vlaga u vazduhu
Ovakve vremenske prilike ne pogoduju ni zdravim osobama, a šta je sa hroničnim bolesnicima i na šta najviše trebaju da obrate pažnju, rekla nam je prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.
U toku ovog maja imali smo temperature od 16 stepeni i kišu, sneg na Kopaoniku, a za početak juna prognozirano je 34 stepena. Da li su ove vremenske prilike i promene normalne, rekao je meteorolog za Kurir televiziju, gospodin Slobodan Sovilj.
- Ono što možemo reći jeste da ovako visoke temperature nisu običajne za početak juna. One su za 7 do 10 stepeni iznad proseka. Očekujemo danas maksimalne vrednosti od 30 do 33 stepena, a od sutra do kraja sedmice od 32 do 36 stepeni. Prema tome, pojedini datumski maksimumi na početku ovog meseca takođe mogu biti oboreni. Toplotni talas potrajaće do 8. juna, zatim očekujemo dvodnevno zahlađenje koje će biti kratkotrajno, a nakon toga ponovo period visokih temperatura. Prva polovina juna biće izuzetno sušna, a pojava kratkotrajnih padavina izuzetno izolovana i najverovatnija u periodu zahlađenja od 8. do 10. juna.
Sovilj objašnjava da li prisustvujemo klimatskim promenama i da li su normalne ovakve temperaturne razlike, da svega u nedelju ili desetak dana imamo u jednom trenutku 16, a u sledećem trenutku 34 stepena.
- Svedočimo o klimatskim promenama, u svakom slučaju. Izmenjeni klimatski uslovi vidljivi su kroz sva godišnja doba u našoj zemlji. Upravo i to povećanje variabilnosti i promena iz toplijeg u hladni period i obrnuto. Svedočimo da su te promene sve izraženije, pa upravo i takav jedan nagli prelaz iz promenljivog i svežeg maja u pravi toplotni talas već na početku juna meseca.
Ovakve vremenske prilike ne pogoduju ni zdravim osobama, a šta je sa hroničnim bolesnicima i na šta najviše trebaju da obrate pažnju, rekla nam je doktorka Biserka Obradović.
- Danas imamo velike promene u temperaturi, u vlažnosti vazduha koji itekako utiču na depresiju, na kardiovaskularne bolesnike, postoperativne ožiljke. Najviše ove vremenske promene pogađaju kardiovaskularne bolesnike, jer razlika među najniže i najviše temperaturama u toku dana, ako prelazi 10 stepeni, to su velike vremenske promene, a suočeni smo danas da to i tekako prelazi. Tako da, hipertoničari, oni imaju problem sa krvnim pritiskom, komplet kardiovaskularni bolesnici. Sad imamo veliku vlagu u vazduhu i visok atmosferski pritisak, to i tekako utiče na češće pojave šlogova, infarkta srca - kaže Obradovićeva i dodaje:
- Organizam teži da se oslobodi viška temperature, a on to radi tako što širi krvni sudovi i s druge strane znojimo se. To širenje krvnih sudova, pritisak pada, znojenjem gubimo dosta tečnosti i vrlo često srećemo po autobusima mlade ljude koji posle vrtoglavice koju ne primete dolazi čak i do kolapsa. Kardiovaskularni bolesnici moraju redovno da uzimaju svoju terapiju, mora da sa svojim lekarom revidiraju svoju terapiju jer znojenjem i širenjem krvnih sudova naravno pritisak pada i sigurno će neki od diuretika izbaciti. Ovde imamo još jednu veliku grupu, odnosno čak se smatra da 30% ljudi pripada toj grupi, to su meteoropate. To je grupa ljudi koji se teško prilagođavaju vremenskim promenama, zato što se kod njih hormon stresa ACTH luči u većim količinama, a manje se luči serotonin, hormon zadovoljstva i endorfin koji utiče na prag bola.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
