Život sa alergijama: Ovo je 10 najčešćih zabluda koje mogu otežati lečenje

- Mnoga rana medicinska verovanja su se pokazala kao pogrešna kako su istraživanja napredovala -  primetio je alergolog, dr Dejvid Stukus, na sastanku Američkog koledža za alergiju, astmu i imunologiju (ACAAI). Nažalost, neka od ovih verovanja su i dalje na internetu.

• Alergije pogađaju samo decu

- Nije tačno. Definitivno možete razviti alergije kao odrasla osoba - kaže ona. Oko polovine odraslih sa alergijama na hranu razvilo je bar jednu od njih tek u odraslom dobu - kaže dr Nita Ogden, saradnica ACAAI-ja iz Njujorka.

Skoro svaka treća odrasla osoba u SAD-u prijavila je neku vrstu alergije u 2021. godini – u poređenju sa 1 od 4 dece. Većina ljudi koji razviju alergije u odraslom dobu to čine u dvadesetim ili tridesetim, ali je moguće i u kasnijim godinama.

- Čak su mi i 85-godišnjaci dolazili sa alergijskim rinitisom ili polenskom groznicom - kaže dr Vilijam Dejvis III.

• Alergije se ne mogu prevazići

- Mnogi ljudi vremenom prerastu alergije - kaže dr Princes Ogbogu. Na primer, 60–80 odsto male dece preraste alergije na mleko ili jaja do 16. godine.

Studije pokazuju da je alergijska senzibilizacija jača kod mlađih ljudi, dok starenje smanjuje reakcije, posebno na grinje i mačke.

• Polen i alergije na hranu se ne preklapaju

Kod osoba sa polenskom groznicom može se javiti sindrom polena i hrane (oralni alergijski sindrom). Telo reaguje na slične proteine iz polena i određenog sirovog voća, povrća i orašastih plodova.

• Ne možete razlikovati prehladu od alergije

Prehlada i alergije imaju slične simptome, ali uzroci su različiti – prehladu izazivaju virusi, a alergiju – preterana reakcija imunog sistema.

Prehlada obično traje 7 do10 dana i praćena je bolovima u telu i temperaturom, dok alergije traju duže i često uključuju svrab očiju.

• Jedini tretman je izbegavanje okidača

Izbegavanje alergena jeste važno, ali nije jedini način lečenja. Postoje i lekovi: antihistaminici, dekongestivi, nazalni sprejevi i fiziološki rastvori.

Takođe, postoji imunoterapija – alergijske injekcije ili tablete ispod jezika koje postepeno smanjuju osetljivost na alergene.

Kod teških alergija, lekari mogu preporučiti nošenje epinefrina za hitne slučajeve (anafilaksiju).

• Lekovi se uzimaju tek kad se pojave simptomi

Uzimanje lekova pre pojave simptoma može sprečiti alergijsku reakciju. Nazalni steroidi i stabilizatori mast ćelija su najefikasniji kada se uzimaju dve nedelje pre sezone alergija.

• Kratkodlake rase pasa su dobre za alergičare

Dlake same po sebi nisu alergen, već perut, pljuvačka i urin. Nema u potpunosti hipoalergenih kućnih ljubimaca.

Ako su simptomi blagi, moguće je smanjiti rizik tako što se ljubimac ne pušta u spavaću sobu, često se pere, koristi se HEPA filter i redovno čisti dom.

• Preseljenje može rešiti alergije

Preseljenje ne garantuje rešenje – alergeni su prisutni svuda, uključujući i grinje, plesni i polen. U novom okruženju mogu se razviti nove alergije.

• Alergije se ne javljaju zimi

Zimi je manje spoljašnjih alergena, ali unutrašnji (plesni, grinje, dim, božićni ukrasi) i dalje mogu izazvati reakcije.

Postoji i retka alergija na hladnoću – hladna urtikarija, kod koje se koža ospe pri izlaganju niskim temperaturama.

• Polenska groznica je samo smetnja

Polenska groznica (alergijski rinitis) može ozbiljno narušiti kvalitet života – poremetiti san, izazvati infekcije sinusa i pogoršati astmu.

Lečenje uključuje izbegavanje okidača, kao i uzimanje lekova – antihistaminika i dekongestiva.

Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Šta prvo treba da uradimo kad saznamo da imamo alergiju? Pet ključnih koraka otkriva Snežana Šundić Vardić