Da li lisnato povrće utiče na dejstvo lekova za razređivanje krvi? Jedan vitamin je sporan
Zeleno lisnato povrće bogato je hranljivim materijama kao što su vlakna, vitamini, minerali i antioksidansi, ali bi trebalo znati i to da može da utiče na efikasnost određenih lekova koji se koriste za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka, takozvanih antikoagulanasa ili lekova za razređivanje krvi.
Sve se zapravo svodi na visoku količinu vitamina K koju sadrži zeleno lisnato povrće, objašnjava prof. dr Džoan Seljdž Blejk, nutricionistkinja i registrovana dijetetičarka sa Bostonskog univerziteta.
Mnoge vrste povrća, kao što su kelj, spanać, raštan, blitva, kupus, endivija, brokoli i prokelj, posebno su bogate vitaminom K, pa u jednoj porciji mogu da sadrže i više od 100 mikrograma tog vitamina.
Jedan od razloga zašto je vitamin K važan jeste to što organizam koristi taj vitamin za zgrušavanje krvi - tačnije, za stvaranje faktora zgrušavanja, proteina koji omogućavaju nastanak ugrušaka, dodaje Blejk. Zgrušavanje krvi predstavlja automatski odgovor tela na povredu i pomaže u sprečavanju prekomernog gubitka krvi.
- Bez vitamina K, obična posekotina na prstu mogla bi da dovede do nekontrolisanog krvarenja - podseća ona.
Kako bi se smanjio rizik od nastanka krvnih ugrušaka kod pacijenata koji imaju određena zdravstvena stanja, poput atrijalne fibrilacije (najčešći tip srčane aritmije), lekari često propisuju lekove protiv zgrušavanja krvi, odnosno antikoagulanse.
Jedan od najčešće propisivanih lekova iz te grupe jeste varfarin, koji deluje tako što blokira enzim koji aktivira vitamin K. Kada se smanji količina aktivnog vitamina K, smanjuje se i proizvodnja faktora zgrušavanja, pa krvni ugrušci nastaju sporije.
Ako osoba koja koristi varfarin iznenada pojača unos namirnica bogatih vitaminom K, kao što je zeleno lisnato povrće, veća koncentracija vitamina može da oslabi dejstvo leka, što može da oslabi terapiju i dovede do bržeg zgrušavanja krvi.
Da li osobe koje uzimaju varfarin treba da izbegavaju zeleno lisnato povrće?
Ne nužno. Ako se unos vitamina K naglo smanji i ostane nizak, varfarin može da deluje previše jako, čime se povećava rizik od obilnijeg krvarenja.
Šta je onda rešenje? Ključ je u održavanju ujednačenog unosa vitamina K, savetuje Seljdž Blejk.
- Ako neko iz nedelje u nedelju jede više ili manje lisnatog povrća nego inače, biće teže predvideti kako će varfarin uticati na zgrušavanje krvi, što može da poveća rizik i od stvaranja ugrušaka i od krvarenja - smatra dr Anastasija Šor, docentkinja Farmaceutskog fakulteta univerziteta Turo u Njujorku.
Dodaje da neke vrste povrća sadrže više vitamina K od drugih. Na primer, zelena salata, špargle i bamija sadrže od 30 do 75 mikrograma po porciji, dok spanać ili kelj mogu da sadrže više od 150 mikrograma.
Dr Šor preporučuje da pacijenti koji uzimaju lekove za razređivanje krvi održavaju sličan unos vitamina K iz nedelje u nedelju, kako bi dejstvo varfarina bilo stabilno i predvidivo.
Noviji lekovi za razređivanje krvi, kao i neki stariji poput aspirina, funkcionišu drugačije i ne dolazi do ovakvih interakcija sa vitaminom K, naglašavaju lekari.
Važno je podsetiti da krvni ugrušci ponekad mogu da se stvore spontano, bez vidljive povrede. Ako se takvi ugrušci pojave u arterijama ili venama, mogu da prekinu dotok krvi do srca, mozga, pluća ili drugih organa, što može da dovede do po život opasnih stanja kao što su srčani i moždani udar ili plućna embolija.
Izvor: Livescience.com/Zdravlje.kurir.rs
Osvežavajuća letnja salata sa leblebijama i mentom: Idealna je za osobe sa dijabetesom i celijakijom