Da li znate kako izgleda kada vam kortizol preuzme telo? Čak 16 simptoma i načini da ih ublažite

Da li znate kako izgleda kada vam kortizol, hormon stresa, preuzme telo? Stalna iscrpljenost, nesanica, žudnja za šećerom, stomačne tegobe, gojenje bez razloga... To nije slabost, već kortizol "u haosu". Sledi 16 znakova da vam je ovaj hormon hronično povišen i da vam polako, ali sigurno, troši energiju, ostale hormone, poput serotonina, pa čak i mišiće.

Ako ste se pronašli u tri ili više simptoma, vreme je za detoks, ali ne lekovima, nego ishranom, ritmom i mikronavikama koje resetuju vaš sistem. 

Kako da se ovaj hormon dovede u ravnotežu?

Pre svega, pratite njegov ritam. Prirodno, nadbubrežne žlezde luče najviše kortizola u jutarnjim časovima, kada je naše telo najspremnije za aktivnosti, poslepodne i uveče nivo kortizola je niži, a posle 20 časova drastično se smanjuje. Prevedeno na dnevni ritam, to znači da bi trebalo da ustajemo u šest ujutru, sve svoje glavne aktivnosti da planiramo za prepodne, kada je organizam najspremniji za borbu sa stresom, a najvažnije da završimo sve fižicke i mentalne aktivnosti oko 20 časova, kada nadbubrezne žlezde po svom unutrašnjem programu prestaju da izlučuju kortizol, kaže dr Sanja Toljan, specijalista za hormonsko lečenje. 

Takav ritam najmanje iscrpljuje nas prirodni hormon stresa ako poštujemo taj zakon, uravnotežavamo funkcionisanje celog organizma. Dakle, buđenje oko šest časova, odlazak na spavanje do 22 časa. Prema ciklusu zima-leto, ti se časovi takođe pomeraju, pa leti možemo ranije da ustanemo i kasnije da legnemo, a zimi obrnuto. Za mnoge je to utopija, ali za telo jedino pravo rešenje, naglašava dr Toljan.

Više povrća, manje žitarica 

Kortizol može da se dovede u ravnotežu i zdravom ishranom i odmaranjem. Ovo prvo podrazumeva da energiju dobijamo iz masti i ulja, nutrijente iz voća i povrća, a proteine iz mesa, mahunarki i mlečnih proizvoda, nešto slično takozvanoj paleolitskoj ishrani. Preciznije, četrdeset odsto energetskih potreba treba uzeti iz povrća i voća (mahom povrća, jer slatko podiže insulin), trideset odsto iz belančevina, a preostalih trideset odsto iz masti i ulja. Žitarice treba svesti na minimum, konzumirati ih eventualno jednom dnevno, posebno ako uglavnom sedite i ne krećete se dovoljno. 

Gladovanje se ne preporučuje, jer kada smo gladni kortizol je visok, što znači da duže gladovanje iscrpljuje naše nadbubrežne, ali i štitnu žlezdu, kao i sve organske sisteme.

Relaksacija

Kada je reč o relaksaciji, cilj bi trebalo da bude oslobađanje od (stresnih) misli, a tehnike su mnogobrojne, od molitve, meditacije, joge, dubokog disanja, taj čija, či gonga, autogenog treninga i drugo.

Važno je da odaberete neku tehniku, da njome dobro ovladate i praktikujete je svakodnevno, najmanje sat vremena, najbolje u večernjim časovima, pre odlaska na spavanje, ili posle dolaska s posla. Vežbanje mira smanjuje potrebu za kortizolom i čuva nadbubrežne žlezde, poručuje dr Toljan.

Izvor: Igormangrowe/Knjiga: Čudesna moć hormona, dr Sanja Toljan/Zdravlje.kurir.rs 

Druženje kao lek: Dr Dušan Vešović otkriva kako društveni odnosi utiču na imuni sistem