Vrtoglavica može biti i posledica stresa: Kako pomoći sebi kada nas život izbaci iz ravnoteže?

Telo na stresne situacije reaguje na različite načine: možemo da patimo od glavobolje i migrene, možemo imati probleme sa varenjem, ubrzan puls, bolove u leđima i uopšte, bolove u mišićima, možemo se više znojiti, imati problema sa spavanjem, osip na koži,   a posebno pogoršanje postojećih kožnih bolesti (ili drugih bolesti). Simptomi i fizičke reakcije zavise i od toga da li imamo posla sa akutnim ili hroničim stresom. 

Vrtoglavica je širi pojam koji obuhvata osećanja kao što su nesvestica, vrtoglavica ili nestabilnost. Vertigo je, s druge strane, specifična vrsta vrtoglavice koju karakteriše utisak da se vi ili vaša okolina vrtite, iako ste mirni.

Oba su zapravo simptomi koji mogu biti uzrokovani raznim bolestima i stanjima. Nije neuobičajeno da osećate vrtoglavicu ili nestabilnost kada vam je krvni pritisak nizak ili kada ste gladni, baš kao što nestabilnost može da prati skoro svaku ozbiljnu bolest.

Priča je malo komplikovanija sa vrtoglavicom. Vrtoglavica, ili periferna vrtoglavica, najčešće je povezana sa problemima u unutrašnjem uhu, ali može biti izazvana i stresom ili anksioznošću. Unutrašnje uho sadrži periferni deo vestibularnog sistema, koji pomaže u održavanju ravnoteže. Bilo koji problem u ovoj oblasti, kao što su različita oštećenja ili upale, može izazvati vrtoglavicu.

Postoje dve glavne vrste vrtoglavice, u zavisnosti od uzroka:

• periferna vrtoglavica, koja je uzrokovana problemima u unutrašnjem uhu ili vestibularnom nervu, a najčešći uzroci su BPPV (benigna paroksizmalna pozicijska vrtoglavica), Menijerova bolest i labirintitis, i vestibularni neuritis,
• centralna vrtoglavica, koja je uzrokovana poremećajem u mozgu ili centralnom nervnom sistemu; ozbiljnije je i zahteva medicinski tretman.

Kako stres može dovesti do vrtoglavice? 

Stres i anksioznost mogu doprineti vestibularnoj disfunkciji. Konkretno, ako je bilo koji deo ovog sistema oštećen, može doći do vrtoglavice ili vertiga.

Povišeni nivoi hormona stresa, uključujući kortizol, mogu negativno uticati na prenos nervnih informacija iz vestibularnog sistema u mozak. Smatra se da ovi hormoni mogu ometati jonske kanale u vašim nervima i neurotransmisiju u mozgu.

Tokom perioda stresa, vaše telo takođe oslobađa druge supstance, uključujući histamin i neurosteroide, koji mogu indirektno da ometaju komunikaciju između vestibularnog sistema i mozga. Kada se stalno osećate anksiozno, kao što je slučaj sa anksioznim poremećajima, nivoi kortizola i drugih hormona stresa u telu ostaju povišeni, što negativno utiče na vestibularni sistem.

S druge strane, kod nekih ljudi sa anksioznošću, vrtoglavica se može pojaviti iznenada kada se suoče sa okidačem za njihovu anksioznost. Na primer, ako osoba ima problem sa socijalnom anksioznošću, može iznenada da oseti vrtoglavicu u gomili. Takođe može postojati inverzna veza između vrtoglavice i anksioznosti, tako da pojava vrtoglavice može biti okidač za anksioznost.

Generalno, malo je ljudi kod kojih vrtoglavica ne izaziva nemir i strah. Dakle, ako se takve epizode ​​​​ponove zbog stresa, jasno je da će kvalitet života biti značajno smanjen.

Samopomoć i mere prevencije

Najbolje što možete da uradite je svakako da pokušate da stres svedete na najmanju moguću meru, čemu mogu pomoći brojne metode, od slušanja umirujuće muzike, vežbi disanja, do svesnosti i razgovora sa psihoterapeutom.

Takođe je preporučljivo usvojiti zdrave navike, kao što je smanjenje unosa kofeina, alkohola ili duvana. U trenutku kada vam se „svet okreće“ svakako treba da sednete ili legnete dok se stanje ne smiri. Međutim, obratite se lekaru ako vam se čini da traje predugo.

Kada posetiti lekara?

Generalno, trebalo bi da posetite lekara kad god imate tešku, neobjašnjivu ili ponavljajuću vrtoglavicu ili vertigo, a posebno ako su praćeni drugim simptomima kao što su:

• nesvestica
• napadi
• kratak dah
• bol u grudima

Takođe, nemojte bežati od psihološke pomoći ako imate poteškoća da tolerišete vrtoglavicu ili vertigo. Anksioznost, panika, strah zaista ne moraju da budu deo vaše svakodnevice, a da ne govorimo o frustraciji i osećaju izolovanosti u slučaju da ne možete normalno da izađete i družite se.

Izvor: adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs

7 najčešćih uzroka vrtoglavice: Evo kada bi trebalo da se javite lekaru