Budite oprezni leti: Toplota i sunce mogu izazvati alergije na dezodoranse

Krivci za alergijske reakcije

Miris znoja smanjujemo dezodoransima i antiperspirantima. Dezodoransi neutrališu bakterije i sprečavaju neprijatne mirise, a antiperspiranti takođe smanjuju znojenje. Supstance na koje se često upozorava kao štetne, a nalaze se u dezodoransima i antiperspirantima, su soli aluminijuma i parabeni. Oni su često odgovorni za razvoj alergijske reakcije.

Često se ističu tvrdnje da su soli aluminijuma povezane sa nekim bolestima, pre svega Alchajmerovom bolešću i rakom dojke kod žena, ali nema čvrstih dokaza, pa još uvek nisu zabranjene. Parabeni se koriste kao konzervansi, obično kao kombinacija nekoliko različitih parabena. Hemijski su stabilni, veoma efikasni i jeftini, pa se koriste u brojnim toaletnim i kozmetičkim proizvodima.

Postoje studije koje povezuju parabene sa razvojem tumora (posebno dojke), ali slično kao u slučaju soli aluminijuma, ove studije nisu nepobitno dokazale tako štetan efekat parabena, i ne postoji zabrana njihove upotrebe.

Međutim, i soli aluminijuma i parabeni, kao i drugi sastojci u jakim dezodoransima i antiperspirantima (posebno mirisi), mogu izazvati razvoj alergijskih reakcija.

Alergijske reakcije su češće kod:

• visokih temperatura okoline
• izlaganja suncu
• u kombinaciji sa sintetičkom odećom, agresivnim sapunima ili
• nakon brijanja ili depilacije

Ove alergije se manifestuju:

• svrabom kože
• crvenilom
• kod težih reakcija i pojavom urtikarije, odnosno koprivnjače

Koprivnjača se prepoznaje po pojavi bledih ili crvenkastih plikova koji izuzetno svrabe. Stoga se preporučuje upotreba blagih dezodoransa, nekoliko puta dnevno, ali uvek na opranoj koži.

O prirodnim dezodoransima

Danas su dezodoransi koji sadrže prirodne supstance posebno popularni i preporučuju ih ne samo ekološki svesni ljudi, već i zdravstveni stručnjaci. Oni ne deluju kao antiperspiranti i nemaju tako jak i dugotrajan efekat kao klasični dezodoransi.

Prirodni dezodoransi sadrže prirodnu mast kao bazu: šea puter, kakao puter, kokosovo ulje, ulje makadamije, maslinovo ulje, bademovo ulje ili ulje kajsije.

Praškaste supstance poput aru praha, kukuruznog skroba i sode bikarbone koriste se za apsorpciju znoja, a aru prah takođe ima antibakterijsko dejstvo.

Prirodna eterična ulja ne deluju samo kao mirisi, već imaju i određeni antibakterijski efekat, čime sprečavaju neprijatan miris znoja. Koriste se ulja čajevca, ruzmarina, lavande, žalfije, čempresa, geranijuma. Eterična ulja citrusa treba izbegavati jer mogu izazvati fototoksične reakcije, tj. pigmentaciju kože. Pčelinji vosak ili kandelila vosak se koriste za stvaranje čvrstih dezodoransa.

Grupe prirodnih dezodoransa

Ovi prirodni dezodoransi se takođe mogu podeliti u grupe, u zavisnosti od sadržaja aktivnih sastojaka.

Prva grupa, „najmanje prirodni“, sadrži propilen glikol, koji treba izbegavati, kao i talk, za koji su poslednjih godina sprovedene studije o njegovoj štetnosti (zbog veoma malih čestica, može ga koža apsorbovati).

Druga grupa sadrži sodu bikarbonu, koja kod nekih ljudi izaziva iritaciju, i trietil citrat ili cink ricinoleat, koji nisu štetni, ne izazivaju iritaciju, ali ih ipak neki ne smatraju pravim prirodnim jedinjenjima.

Treća grupa su prirodni dezodoransi, često označeni kao „bez sode bikarbone“.

Kristalni kamen se takođe smatra prirodnim proizvodom. Sadrži oblik aluminijuma, nazvan stipsa, čiji su molekuli preveliki da bi se apsorbovali u kožu. Oni formiraju zaštitni sloj na koži, čime sprečavaju rast bakterija i njihovo razgrađivanje znojem.

Izvor: adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Zašto je vaš dezodorans prestao da deluje? Problem najčešće nije u proizvodu već u vašem zdravstvenom statusu